Dve ruke, četiri puške

O tome da je lov u Srbiji veoma popularan govori podatak da građani Srbije poseduju 447.343 komada lovačkog oružja registrovanog u Ministarstvu unutrašnjih poslova. U proseku svaki od 90 hiljada lovaca lovi s četiri puške. Da to nije više nego što je prosečnom lovcu neophodno pokazuje zapadnoevropska praksa da lovci poseduju od deset do fantastičnih 15 komada lovačkog oružja.
Lovačko oružje se inače deli na lovačke puške, karabine i malokalibarske puške. Lovačke puške imaju glatke cevi i ispaljuju snop olovnih kuglica, dok lovački karabini i malokalibarske puške imaju ožljebljene cevi i ispaljuju jedinstveno zrno.

Pokloni Titu

Najbogatija i najvrednija zbirka lovačkog i trofejnog oružja u Srbiji nalazi se u Muzeju 25. maj u Beogradu. Zbirka od 302 eksponata pripadala je nekada najviđenijem lovcu na ovim prostorima, predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu, i nastala je od poklona koje je primao u periodu od 1944. do 1979. godine. Kako je Tito rado odlazio u lov, pozivao prijatelje, diplomate i druge političare da mu se pridruže, rado se i fotografisao s trofejima, na poklon je često i dobijao lovačko oružje i opremu.

– Pregledom zbirke moglo bi se reći da nema kralja, predsednika države, premijera, ili kakve uticajnije političke ličnosti koja Titu nije poklanjala oružje. U raznim prilikama Tito je dobijao oružje – povodom zvaničnih državnih poseta, za rođendan, jubileje i slično – navodi načelnik muzeološke zbirke Moma Cvijić.

Među darodavcima su Brežnjev, Gadafi, grčki kralj Pavle, Čerčil, Aldo Moro, Nehru, službe bezbednosti i drugi. Najvredniji eksponat Titu je poklonio Staljin, a reč je o čuvenoj zlatnoj komandantskoj sablji optočenoj s više stotina brilijanata.

Od 302 eksponata grupi starog oružja – hladnog i vatrenog – pripada 190 komada, a grupi savremenog – lovačkog i sportsko-streljačkog – 112 komada. Staro oružje je bogato ukrašeno ili istorijski vredno. S druge strane savremeno oružje jeste ono fabričke proizvodnje, ali najčešće specijalne izrade sa zlatnim i srebrnim delovima, uz koje ide i posebna oprema.

– Tek šest odsto lovaca poseduje kombinovane, skupocene i puške za razne namene. Bilo da je to griling, kombinovane cevi za šumski ili planinski lov, ili oružje prema vrsti divljači. Ima lovaca koji poseduju i po pet-šest pušaka, ali to je manji procenat za razliku od zemalja zapadne Evrope, gde ljudi imaju po 10 do 15 pušaka, a sedam najmanje. To su Austrija, Nemačka i Francuska, gde je liberalizovano držanje oružja – kaže sekretar Lovačkog Saveza Srbije Aleksandar Pantelić.
Od ukupnog broja lovačkog oružja registrovanog u MUP 338.816 ima neolučene cevi (sačmare), 102.859 olučene cevi i 5.668 su kombinovane puške. Osim toga, 17.675 komada lovačkog oružja ima status trofejnog oružja i ono se ne sme koristiti za lov, niti njegovi vlasnici smeju posedovati municiju. Prema podacima MUP najpopularniji su modeli Zastava oružja, a odmah slede sačmare ruske proizvodnje.
– Rusko oružje je traženo zbog toga što je jeftino i pouzdano. Inače, za lov na manju divljač koristi se karabin malog kalibra. Inače, postoji namensko oružje koje je precizno definisano kalibrom i namenom – objašnjava Pantelić.
Lovačko oružje se nabavlja i registruje pod istim uslovima kao i druge vrste vatrenog oružja. Budući vlasnik mora da bude punoletan i poslovno sposoban, obučen za rukovanje vatrenim oružjem, ne sme biti osuđivan za krivična dela s elementima nasilja, niti kažnjavan za prekršaje iz Zakona o javnom redu i miru i Zakona o oružju i municiji. Odobrenje za nabavljanje oružja neće dobiti osoba protiv koje se vodi krivični, ili prekršajni postupak. Osim navedenog, policija ima ovlašćenja da ne izda odobrenje ako se proceni da bi time bili ugroženi javni red i mir, ili bezbednost drugih građana.
Po tim osnovama prošle godine oduzeto je 5.663 komada vatrenog oružja. Oduzeto oružje koje nije predmet izvršenja krivičnih dela i prekršaja vlasnik može prodati u roku od godinu dana od pravnosnažnosti rešenja o oduzimanju oružja. Ukoliko to ne učini oduzeto oružje postaje vlasništvo države i njime dalje raspolaže Vlada Srbije.
Iako u lov ne ide svakodnevno, lovac mora da neguje i obučava psa s kojim će loviti. Pantelić kaže da dobro štene košta 300 evra, a prosečan lovac ima jednog psa, ali 10 odsto lovaca drži i do četiri psa. Osim toga, lovac od opreme mora da ima svečano i radno odelo, ranac, čizme, a poželjno je da ima terensko vozilo. Sekretar Lovačkog saveza Srbije navodi da većina lovaca u Srbiji ipak ne poseduje sopstveno vozilo zbog toga što su to mahom ljudi koji žive blizu, a nekada i u samom lovištu. Lovac, takođe, kupuje i patrone po ceni od 35 dinara.
Povrh svega, lovac plaća godišnju članarinu lovačkom društvu u koje je učlanjen, a ona iznosi od 4,5 do 15 hiljada dinara. Uz članarinu, on mora da odvoji najmanje četiri radna dana kako bi išao u radne akcije u lovištu.
– Lovom se u Srbiji uglavnom bavi takozvani srednji sloj stanovništva. Još uvek to nije sport samo za bogate, ali nije ni za najsiromašnije. Ima i državnika koji se bave lovom, a potiču iz lovačkih porodica. Među narodnim poslanicima ima mnogo lovaca i prijatelja lova, ali neki to neće javno da kažu. Jer, kao što je ranije bilo lepo kada se neko hvali kako je lovac, sada je to pomalo kompromitujuće i osetljivo, zbog toga što mnogi izvlače pogrešne zaključke. Takva je praksa i u Evropi, ljudi se ne hvale da su lovci – objašnjava Pantelić.
Prema njegovim rečima industrija lovstva obuhvata i lovačku opremu. To su različite vrste optičkih nišana i snajpera, optika za osmatranje divljači. – U pitanju je ogroman promet novca, pojedini dvogledi koštaju i do dve hiljade evra, a nema kvalitetnog optičkog nišana bez hiljadu evra – kaže Pantelić.
Lovačka industrija obuhvata i lovački nameštaj, upotrebne predmete u domaćinstvu, pa čak i umetnost s lovačkim motivima. Osim toga, lovni turizam ostvaruje značajan profit.
Godišnji promet u Svetskoj lovačkoj Asocijaciji u Evropi je tri i po milijarde evra, dok je promet koji Srbija ostvaruje dva do tri miliona evra.
Lovačko oružje u Srbiji proizvodi samo Zastava oružje, koja lovačke karabine izrađuje u modelima M70 i M85 u 24 kalibra. Oba modela imaju više varijanti, u zavisnosti od konstrukcije mehanizma za okidanje i dužine cevi. Osim toga, Zastava izrađuje karabine za levoruke strelce. Malokalibarske puške izrađuje u dva kalibra. Osim lovačkih karabina zasnovanih na Mauser sistemu, izrađuje i poluautomatske lovačke karabine, a lovačke puške u četiri modela i tri kalibra. Iz Zastava oružja ističu da, s obzirom na veličinu srpskog tržišta, manje od pet odsto artikala prodaju u zemlji, a najveći deo proizvodnje plasiraju na inostranom tržištu.
Iz Zastave, inače, ističu da lovci najčešće cene lovačke karabine koji su zadržali karakteristike poznatog Mauser sistema, pa je najtraženiji model LK M70, pouzdan u svim vremenskim uslovima. Odnos cene i kvaliteta čini ga konkurentnim na svetskom tržištu.
Najinteresantniji primeri lovačkog oružja izrađuju se na predlog dizajnera, ili po zahtevima kupaca, ukucavanjem plemenitih metala u gravure i rezbarije. Tako se cene lovačkog oružja kreću od 200 evra do nekoliko desetina hiljada evra za posebne primerke s gravurama, rezbarijama i dodavanjem plemenitih metala.