Istinita priča „devojke iz devedesetih“

S druge strane, ovaj roman je i vredno svedočanstvo o dobu u kojem su potonule sve moralne vrednosti, te o moćnicima koji su tada uticali na naše sudbine, od kojih su mnogi i danas aktivni u javnom životu.

Naime, Lukićeva, koju gledaoci pamte kao zaštitno lice Studija B i SOS kanala, za Danas objašnjava da je roman istinita priča o životu devojke tokom devedesetih godina prošlog veka, te njenim iskušenjima u grotlu politike, estrade i državne bezbednosti. Knjiga je, kaže, nastala nakon što je dve noći provela u razgovoru sa poznanicom – junakinjom romana – o kojoj je želela da zna kako je prelomila da se iseli iz Srbije.

„Razgovor se iz kurtoazije prelio u iskrenost, pa mi je ispričala svoju životnu priču. Pošto je krenula od kraja, uključila sam diktafon da ne bih zaboravila važne detalje, tada mi je pala na pamet ideja da napišem novinski feljton. Emocije su me odvele u drugi pravac i, posle napisanih sto strana, shvatila sam da pišem roman“, objašnjava sagovornica Danasa.

Čitaoci će, naglašava ona, prepoznati ljude i događaje u romanu, ali iz sasvim drugog ugla, a priča će im ujedno promeniti viđenje naše bliske prošlosti, ali i pomoći da bolje shvate današnjicu. Ipak, ne očekuje reakciju ljudi – aktera devedesetih – koji će se sami prepoznati u knjizi.

„Verujem da će svi koji se prepoznaju tvrditi da to nisu oni. Ovde se lako otpiše hipoteka prošlosti. Junakinja ‘Maskarade’ je želela da u knjizi budu prava imena, al’ pošto ne planiram da se iseljavam iz Srbije, činilo mi se zdravijim da ostavim bledi alibi ljudima kojima se ne dopada zavirivanje pod maske. Mnogi maske pred svetom nose da bi se zaštitili, a oni koji njima sakrivaju svoja prava lica umeju da budu opasni“, smatra Lukićeva.

U knjizi je na zanimljiv način opisana i sprega između kriminala i državnog aparata, te obaveštajne službe, kriminalaca i političara. Ta sprega, koja je nedavno u Srbiji uspešno funkcionisala, ocenjuje autorka romana, postoji otkad postoji država kao uređenje i ona nije naš izum.

„U razvijenim zemljama je sistem stariji od svega ovoga, on štiti građane od zloupotreba političara, državnog aparata i njihovih satelita. Mi smo, nažalost, još uvek Divlji zapad. Najbrži revolveraš postaje šerif, on utvrđuje pravila. Ulizice mu naručuju pića u salunu, timare mu konja i organizuju vodvilj zabave, a ostatak stanovništva se uglavnom sklanja da ga ne bi stigao zalutali metak“, navodi Lukićeva.

Poslednju deceniju 20. veka, dodaje ona, živo pamtimo. Iako su je neki proživeli lakše, a neki teže, sigurno je da niko ne želi da se ona ponovi. S druge strane, kada taj period uporedi sa današnjicom, kaže da je više očekivala od 21. veka.

„U knjizi su devedesete predstavljene kroz odnos junakinje sa aktuelnim političarima tog doba. Nisam imala njena saznanja, tada me nosila iluzija da ćemo kad dođu ‘naši’ postati normalna, dosadna država. Dvadeset prvi vek me je, kao i mnoge druge, ošamario realnošću – saznanjem da nema naših, da su svi njihovi. Verujem da će onima koji se još uvek pitaju šta se desilo, posle čitanja ‘Maskarade’ mnoge stvari biti jasnije“, kaže ona.

Na kraju, upitana kako publika reaguje na knjigu, sagovornica Danasa navodi da žene „Maskaradu“ doživljavaju kao dramu, potresnu životnu i ljubavnu priču, dok je muškarci čitaju kao politički triler koji baca svetlost na skrivene momente naše bliske prošlosti.

„Mislim da ova knjiga nije banalna i sigurna sam da nije dosadna, a svi komentari koji su dosad stigli do mene jesu da se čita u dahu“, zaključuje Lukićeva.

Božović: Mereno strogom merom

Recenziju romana napisao je sociolog kulture Ratko Božović, koji je ocenio da „Maskarada“ ima naraciju filmskog scenarija, te da je u velikoj meri prisutna melanholija jednog prefinjenog, gradskog senzibiliteta i dopadljive literarnosti. „Autorka esencijalizuje egzistenciju misaono, ali ne pretenciozno. Sve je mereno strogom merom. Uzbudljiv roman kroz koji se sve vreme pitate – ‘šta će biti dalje?’, uz ne malo dramske neočekivanosti i zadovoljstva u čitanju“, naveo je Božović.

Ne odustaje od novinarstva

Lukićeva kaže da nije odustala od novinarstva iako poslednjih godina nije aktivna na tom polju. Danas je u javnosti prisutna kao vlasnica pablišing i PR kuće „Dream house“. „Novinarstvo je odustalo od mene. Ne trebam medijskom tržištu. A mislim da od novinarstva ne može da se odustane, taj virus ‘želim da znam, da pitam i da kažem’ je neizlečiv“, kaže ona.