„Izgledalo je ko da smo u akvarijumu“

U školu koja im, kako nam uglas odgovaraju, puno nedostaje, ne mogu jer se i ona našla na putu bujici. Zaposleni u školi umesto svojih redovnih aktivnosti, peru i čiste učionice, hodnike, sav školski prostor. Među njima je i direktor Mihajlo Sideris, kome je ovih dana škola i bukvalno postala druga kuća. Za nas se priseća ponedeljka, 15. septembra.

-Sve je počelo oko sedam ujutru, kiša i sve što je jaku kišu pratilo. Čim sam video o čemu se radi, poslao sam decu kući, kao i koleginice koje su došle u školu. Ostali smo samo kolega Miodrag Novaković, koji predaje fiziku i hemiju, i ja da spasavamo školu. Radili smo svašta. Vode je bilo odasvud, sa tavana, sa strane, svuda je bilo vode. Problem je nastao kada je voda donela sav šut odozgo sa brda i krenula da ga gomila kod škole. Jednog trenutka bilo je toliko vode da smo kroz prozor škole gledali kao u akvarijum. Mi smo jurili iz prostorije u prostoriju, spasavali šta se spasti može. Podizali nameštaj u kome su bile dečije knjige na klupe kako ne bi došao u dodir sa prljavom vodom i bar to smo spasili. Uspeli smo da kroz prolaz usmerimo vodu koja je nadirala s jedne na drugu stranu škole i time sprečimo mogućnost da se čitava škola poplavi – priča u jednom dahu Sideris, nastavljajući: „Kako je dan odmicao, tako je nivo vode opadao, a poslednjim brodom koji je iz Kladova evakuisao Tekijance, otišao je kolega Novaković, a ja sam ostao. Celu noć sam proveo u školi, čistio, obilazio na sat vremena školu, pomerao grane da propustim vodu da ne uđe u školu.“

Prvi dan posle bujice zaposleni u školi krenuli su u akciju raščišćavanja mulja, čišćenja, pranja, utvrđivanja oštećenja. Ono što je evidentno je da su dve učionice stradale i sve što je bilo u njima je uništeno. To je takođe jedan od razloga što škola teško da će uskoro startovati, procenjuje Sideris, objašnjavajući da posle fizičkog pranja škole, činili su to zaposleni donoseći vodu u kantama sa obližnjeg potoka, sledi dezinfekcija prostora, pa sve drugo po redu. To što školska zgrada nije u funkciji ne znači da osnovci iz Tekije gube časove, pošto su nastavu za đake organizovali u skladu sa situacijom.

– Učenici od I do IV razreda koji su ostali u Tekiji nastavu imaju prepodne u prostorijama MZ Tekija, popodne je nastava za više razrede. Naši đaci koji su među evakuisanima na Karatašu nastavu pohađaju u školi u Sipu, a oni koji su u Kladovu idu u školu u Kladovo, dakle, nema gubljenja nastave. Mi se ovde borimo da očistimo i sredimo školu, a oni se u svim ovim mestima bore za znanje – ističe Sideris, koga ipak muče brige.

Nije problem pomoć, priča direktor, jer se javljaju ljudi dobre volje i školska zgrada će biti obnovljena.

– Biće nam potrebna kasnije nastavna sredstva jer su nam u dve učionice ostali samo zidovi. Problem je, međutim, što neki Tekijanci posle ovoga nemaju gde da žive, traže smeštaj u drugim mestima, a sa sobom naravno vode i decu, pa ćemo se mi ovde prepoloviti. A za školu koja ima 50 učenika, to je već ozbiljan problem – smatra Sideris.

Tekijanska škola svrstava se među starije u Srbiji, budući da je 1834. godine, odmah po povlačenju Turaka sa ovih prostora, otvorena prva škola u Tekiji, izgrađena je i finansirana sredstvima tadašnjih stanovnika. Postoji podatak da je u Tekiji 1880. godine u osnovnu školu bilo upisano 76 učenika, od čega je 26 bilo ženske dece. Do 1955/56. godine škola egzistira kao četvororazredna, dok se već 1956/57. g. uvodi po prvi put predmetna nastava u 5. i 6. razredu. Najveći broj đaka – 302 učenika od prvog do osmog razreda – škola je imala školske 1964/65. godine.