Kako postati vinski trendseter

Zna se da makedonsko grožđe zbog obilja sunca sazreva nekoliko nedelja pre onog u Evropi, na primer Francuskoj, Italiji ili Španiji, pa i pre onog u Srbiji, Crnoj Gori, Hercegovini i Dalmaciji te se samim tim pre pojavljuje i mlado vino ili bužole, kako ga zovu Francuzi.

Svakog trećeg četvrtka u decembru u Francuskoj se održava praznik bužolea, a Tikveš je postao poznat kao prvi koji to radi na ovim geografskim širinama. Probale su se mnoge sorte ovogodišnjeg mladog vina. Inače, po tradiciji na ovaj dan se prvi put otvaraju burad, zapravo danas većinom inoks posude, u kojima se šira pretvorila u mlado vino koje počinje da rezi šardone, tamjanika, pinot noar, bordo kupaža i kaberne sovinjon.

Sama vinarija Tikveš već je poznata širom Evrope. Kako? Pa to zna svaki prosečan konzument vina u Srbiji koji kada u kafani traži neko vino, uvek mu kao alternativa stoji nešto iz Tikveša, jer su ta vina poznata po kvalitetu i ceni. Posebno, što je važno onima koji vole da zavire u čašicu, u vinima iz ovog kraja ima malo sumpora tako da glava ne boli. Naravno, ako se poštovala neka mera.

Iza svega stoji prvi čovek firme Svetozar Janevski, koji je odabrao dobitničku vinsku reprezentaciju.

Janevski kaže da su imali vere u svoje vrhunsko makedonsko vino, pa su tu veru presadili na sve druge, prvo na Balkanu, a onda i u ostatku Evrope.

-Ako pogledate istoriju velikih kompanija, malo ih ima ovako dugu tradiciju od 130 godina. Kada je investiciona grupa „M6“ preuzela 2003. godine vinariju, mnogi su mislili da smo ušli u avanturu i još jednu propalu priču privatizacije. Svi su pratili naš rad i shvatili da pravimo modernu vinariju na koju će biti ponosni oni koji su sa nama u realizaciji, ali i generacije koje dolaze.

Kada smo ušli u Tikveš, bila je obaveza ispoštovati ljude u vinogradarstvu. A ovde se ljudi grožđem bave vekovima. Postojala je opasnost da ako ne ispoštujemo proizvodnju, Makedonija izgubi svoje pravo na ovoliku proizvodnju, negde oko 100.000 tona. Zato je bilo značajno da zadržimo našu proizvodnju tu negde oko 25.000 tona. Masa ljudi zavisi od proizvodnje grožđa, negde oko 27.000 familija koje su na različite načine povezane u proizvodnji grožđa. Te 2003. mi smo samo gledali kako da uđemo i da ne napravimo samo poslovni plan i uzmemo profit. Ne. Bilo je nerazumevanja tokom 2004, pa i 2005. Neke čudne emocije koje su nekad najveća prepreka u poslovanju. I kod nas je bilo tako sve dok nismo izgradili odnos poverenja. To je bilo važno, da promenimo taj odnos. Da se kod ovog proizvoda shvati da je najbitniji zadovoljan čovek. Bilo je tu i onih koji su radili na tradicionalni način sa krilaticom, na makedonskom „ke izode“, što znači „će da prođe“. Ali smatram da se ta filozofija ne može primenjivati u 21. veku. Mnogo je ljudi u tom vežnom lancu i treba dobro proceniti pre nego što se povuče potez.

– Tikveš je opstao gotovo svuda na eks-yu prostoru. Kako ste to postigli?

– Tikveš je činio četvrtinu proizvodnje vina stare Jugoslavije. Nekada smo bili poznati kao proizvođači dobrog, ali jeftinog vina. Pravimo drugu priču. To je nekada radio Rotšild, praveći masovne proizvode, a sada pravi neka od čuvenih vina. Akumulirano znanje u velikim vinarijama je nešto što se ne može zaobići. Svo to iskustvo, znanje koje poseduje više ljudi uključenih u procese, usklađivanje, odabir zemlje, tehnologija, sve to su velike prednosti vinarije kao što je Tikveš. Sa investicijama od 30 miliona evra u poslednjih 12 godina sada slobodno možemo reći da smo trendseteri u proizvodnji vina i postavljanja kriterijuma za kvalitet u region.

Ne pokušavamo da prodamo priču nego da imamo proizvode prilagođene potrošaču i njegovim potrebama. Trebalo je vremena da shvatimo iz kojih parcela dolazi najboljivranac ili sovinjon blan. Opredelivši se za kvalitet, pristupili smo novoj filozofiji odabira najboljeg podneblja da bi dobili vrhunsko vino.

Tako smo napravili Belu Vodu i Barovo. Evo pre nekoliko godinasmo uzeli i Lepovo, to je dugi teroar (vinarski izraz za posebno područje za uzgoj loze). Domaine Lepovo dobilo je ime po prelepoj lokaciji Lepovo koja nudi idealne uslove za gajenje grožđa i proizvodnju vrhunskih vina izuzetnog kvaliteta. Time širimo našu ponudu i pokazujemo razvojni pravac.

Još jedan razlog zašto smo opstali je to što smo kontinuirano ulagali u razvoj ljudi i to nam je fokus pored investicije u tehnologiju. U velikim kompanijama kao što je Tikveš postoji nekoliko bitnih prednosti u odnosu na manje. Ovde imamo veće kolektivno znanje, mogućnost za korišćenje vrhunske tehnologije. Uvek se može odvojiti grožđe sa najboljim kvalitetom za proizvodnju premium vina što je prednost pred malim vinarijama.

– Uspeli ste u nečemu što ostali nisu mogli. Vršački vinogradi imaju dobre proizvode, ali i probleme sa poslovanjem, slično prolaze i ostali proizvođači vina u Srbiji, od Topole preko Župe do Kruševca. Pa i oni u tradicionalnim vinorodnim krajevima posustaju. Dalmacija vino praktično ne postoji. I Badel je na sličnom putu. Šta se to događa?

– Vinarstvo ne ide po modernim kriterijumima, ono je ulaganje i čekanje niz godina da uspete. Da bi vino bilo spremno za tržište potreban je niz faktora. Ni u Srbiji ni Hrvatskoj, kao ni u Makedoniji nema podsticaja. Svi imamo isti problem. Kako ostati na ovim prostorima. U Srbiji je to posebno izraženo, ona sada važi za jednu od najstarijih nacija u Evropi. Danas kao da nema mladog čoveka koji hoće da ostane u poljoprivredi. Da bi se to dogodilo treba prići ljudima. Da stvorimo interes kod proizvođača grožđa da ostanu i rade na njihovo i naše zadovoljstvo,potrebna je podrška i od države i proizvođača vina. Kod nas na primer – oni koji su vernikooperanti i isporučuju grožđe visokog kvaliteta imaju povlašćenu cenu u odnosu na druge. A za to treba strpljenja.

– Kakvi su vam planovi što se Srbije tiče?

– Traje procena, sagledavanje, ali još ništa nema konkretno i još je ishod neizvestan. Tako šest godina radimo i dogovaramo neke stvari sa Badelom. A problem je nekad u formi. Slične stvari se događaju i u Srbiji. Mi smo dokazali da znamo kako da radimo i u Skopskoj pivari i sada u Tikvešu. Nadam se da će imati veru u to znanje i iskustvo i da ćemo uspeti da se dogovorimo i sa Badelom i sa Bipom.

Kada analizirate regionalnu proizvodnju vina, može se zaključiti da je veći potencijal za razvoj Tikveša. Srbija ima pedeset odsto potrebne proizvodnje grožđa, ostalo dolazi uglavnom iz Makedonije ili iz nekog drugog izvora. Mi spadamo među pet vodećih vinarija u Srbiji, a ovih pet vinarija zauzimaju oko tri četvrtine tržišta. To je na obostrano zadovoljstvo, nas i naših potrošača u Srbiji. To je naš stav posvećenosti tržištu u Srbiji i dalji razvoj.

Slično je i u Hrvatskoj, oni proizvode nekih 40 posto svojih potreba a ostalo uvoze. Zato razmišljamo o vinarijama u Srbiji i Hrvatskoj, tamo gde su i naši potrošači. Nažalost, ovaj proces ide sporo ili zbog nerešenih imovinsko-pravnih pitanja ili zbog očekivanja i to je cena neusklađenog prelaska iz jednog sistema u drugi.

– Znači da tu još nije završen proces?

– Pa, znate kako ide. Sa Badelom čekamo kraj izbora, a za BIP ishod procesa koji je u toku. Nas zanima da imamo proizvodnju u obe te zemlje u regionu i da napravimo jednog regionalnog igrača. Treba uvažavati čoveka. Ljudi koji su podizali Tikveš su ovde ostali, tu su oni i njihove porodice. Ja nisam za to da se to zaboravi. Ti ljudi su nosioci proizvodnje i života na ovim prostorima. Nisam ja čovek koji ide u provode, kockarnice, punih džepova. Volim da sam okružen bliskim, ali i zadovoljnim ljudima, onda sam i ja zadovoljan.

Mi smo ušli u lamentiranje kada pozivaju Janevskog da pogleda kako je pripremljena izložba za goste, koji već pristižu. Šire se miomirisi grilovanog povrća, pečenog lososa, brancina, lignji i gambora sa jedne strane, a piletine, kotleta, ćevapčića i kobasica sa druge strane. Iznose se i kolači, pite, štrudle. Nizovi flaša sa mladim vinom već su na šankovima. Kabernet sovinjon, tamjanika, smederevka, šardone, grenaš bel i mnogi drugi su u stroju.

Okolo već bruji od gostiju, čuje se nemački, češki, kineski, japanski, engleski i svi jezici bivše nam države. U vazduhu zuji jedan dron sa kamerom i sve snima. Na pozornici je sa bendom Vlatko Stefanovski pa počinju sa predstavljanjem pesama iz opusa grupe Leb i sol. Bilo je „na beri gajle“ (ne brini brale) i stvarno 2015. u Kavadarcima nemaju razloga za brige.

Kvalitet ispred kvantiteta

Krajem pretprošlog veka, 1885. godine Tikveš je nastao kao mala porodična vinarija na 1.200 kvadratnih metara. Već 1938. bio poznata kompanija na celom Balkanu, a ista je nacionalizovana 1946. godine. Najveća vinarija u jugoistočnoj Evropi postaje pod imenom Agrokombinat Tikveš 1968. godine, kada je značajno proširen kapacitet jer je projektovana da zadovolji potrebe jugoslovenskog tržišta za kvalitetnim vinom. Novi veliki preokret u razvoju Tikveša desio se 2003. godine kada je grupacija „M6“ preuzela firmu. Tada počinje moderno doba sa glavnom premisom – „kvalitet ispred kvantiteta“, što je početak procesa velike modernizacije u Tikvešu preko investicija u tehnologiju, opremu i ljude. Sada se Tikvešova vina svojim vrhunskim kvalitetom probijaju na svetsko tržište i prodaju se u više od 25 zemalja širom sveta.

Zahvalnost i 130 godina postojanja

Da su u Tikvešu zahvalni na saradnji sa svim potrošačima, partnerima, kooperantima, distributerima, zaposlenima, dobavljačima, kao društveno svesna kompanija pokazali su sa sada već tradicijom okupljanju mnogih od pobrojanih na proslavi jubileja. A u slavu ljubitelja vina, odgovornog pijenja i podizanja vinske kulture kroz somelijerske radionice. Svake godine njihova vina osvoje oko 50 nagrada i priznanja na svim bitnim svetskim takmičenjima. Ovde u prodaji dominiraju vina iz linije Special selection, Alexandrija sa Alexandrijom kuve, kao i Tga za jug, zatim Tikvešova Smederevka i Kratošija. Budućnost je u našim premijum linijama Special Selection i teroar vina Barovo i Bela voda. U Srbiji, širom Evrope i u Americi mogu se naći u vinotekama i pojedinim restoranima.