Krim viđen iz Sevastopolja

Dok letimo sveže ofarbanim avionom Air Serbia, pitamo se kojom putanjom ćemo od Moskve do Simferopolja. Nas trojica studenata Beogradskog univerziteta predstavljamo organizaciju ‘’Srpski kod’’ na omladinskom forumu Tavrida. Nismo znali šta da očekujemo, a gotovo da nije bilo nikog od naših roditelja do običnih poznanika koji nije smatrao da je naše putešestvije pomalo suluda ideja. Hteli smo da budemo na mestu gde se gradi istorija u epicentru promene međunarodnih odnosa, obuhvaćeni optimističnom nadom da će taj talas jednog dana zapljusnuti i Srbiju.

Prilikom sletanja u Moskvu pilot objavljuje da nas očekuje obavezna provera vezana za opasan virus ebole. Međutim, dve starije gospođe očigledno zaposlene u pograničnoj službi od svih putnika jedino proveravaju nas trojicu. Docnije ćemo uz razgovor sa drugim inostranim učesnicima doći do zaključka da je u pitanju bezbednosno prikupljanje podataka za FSB. Sutradan smo već bili na majušnom simferopoljskom aerodromu, koga Rusi žele da pretvore u međunarodni. Nakon toga dva sata vožnje autobusom do Sevastopolja, dok je rumenilo izlazećeg sunca obasjavalo prelepe krajolike i dugo vremena zapuštenu infrastrukturu. Često smo mogli da spazimo kako se vijori ruska trobojka sa privatnih kuća ili terasa stanova, a svaki natpis na prodavnici ispisan je ruskom ćirilicom. Kao da je Ukrajina na ovom prostoru uvek bila neželjeni gost.

Prvi susret sa forumom bio je šokantan, ublažen samo osećajem zadovoljstva što smo konačno stigli na svoje odredište. Nepregledni redovi šatora odmah su nam preneli kakav nas smeštaj očekuje. Mali, niski i zeleni, taman dovoljni za dva čoveka koji gaje prijateljski odnos. Pomislio sam da su samo crvene boje, pa da se kamp umesto Tavrida nazove Leonida. Ipak samo kilometar delio nas je od Crnog mora, naše glavne utehe. Tu pokraj ruskog grafita: „Krim se konačno vratio u svoju matičnu luku“ nalaze se i prostrani obrazovni šatori i dve pozornice.

Svakog jutra zvučnici se oglašavaju u 7 i 30, budimo se uz zvuke tematske pesme komponovane posebno za ovaj kamp. Jutarnju gimnastiku možete izbeći ukoliko uposlite svoje mišice u transportu hrane od kuhinjskog šatora do velikog izletničkog stola, koji organizatori šaljivo valjda nazivaju trpezarijom. Kaša će nam u sledećih deset dana postati prisan drug i naučićemo da cenimo njene dobro skrivene čari. Prvi put srećem ljude iz Ugande, Namibije, Gvineje, Nigerije, Pakistana, Indije, Čilea, Gvatemale, Vijetnama, Kine itd.

Nakon sastanka nesvrstanih na kome se često potezalo pitanje o mogućnosti supstitucije kaše sa nekim primamljivijim prehrambenim proizvodom, svakog jutra išli smo na predavanja. Tako su nas dočekivali ministar prosvete, ministar informisanja i telekomunikacija, reditelj Nikita Mihalkov i mnogi drugi visoki zvaničnici, koji su u rasporedu dešavanja bili tajanstveno označeni ljupkom, globalističkom sintagmom ‘’VIP gost’’. Predavanja su bila raznorodna, ali su našu pažnju najviše privukla ona koja su se ticala teme međunarodnih odnosa. Konstantin Kosačev, viđeni ruski diplomata i ekspert za međunarodne odnose, čak je u svom izlaganju gotovo izjednačio slučaj Krima sa Republikom Srpskom i njenog prava na samoopredeljenje. Drugi predavači su se više zadržavali na temi izgradnje novog multipolarnog, pravednog sveta, što se po svemu sudeći jako dopalo studentima iz Afrike i Azije.

Održan je i sastanak između direktora „Naše Srbije“ i „Srpskog koda“ Mlađana Đorđevića i Sergeja Aksjenova, premijera Krima, Vladimira Konstantinova, predsednika skupštine Krima, i Olega Saveljeva, ministra Ruske Federacije zaduženog za Krim. Glavna stavka razgovora je bila da se slučajevi Kosova i Krima ne mogu porediti. U Ukrajini je na delu scenario sličan onome po raspadu Jugoslavije i ne postoji nijedan ozbiljan analitičar koji smatra da će Ukrajina opstati u sadašnjem obliku. Stoga se slučaj Krima može porediti sa otcepljenjem jugoslovenskih republika od savezne države, pre nego sa nedemokratskom i bespravnom okupacijom Kosova i Metohije koju su sprovele SAD.

Uvek u istim popodnevnim časovima nakon predavanja išli smo na ekskurzije. Prva nas je odvela u spomen-muzej odbrani Sevastopolja, koji je razoren u invaziji nacista u Drugom svetskom ratu. Izložba je bila zaista potresna, no ono što nam je najviše privuklo pažnju jeste kratki dokumentarac o otvaranju muzeja. Ceremonija otvaranja bila je 2011. godine, nad muzejom se vijorila zastava Sovjetskog Saveza i Crnomorske flote, ukrajinske zastave nigde nije bilo. Nakon ove posete nizale su se druge: drevni ostaci grada Hersonesa – grčke crnomorske kolonije, stara prestonica Tatara – nekadašnjih vladara poluostrva – Bakčisaraj i nezaobilazna tura Jalte i južne obale Krima koja još uvek čuva mondenski izgled luksuznog letovališta.

Za čitaoca u Srbiji može da bude zanimljiva praktična situacija na Krimu. Na poluostrvu ne vlada nikakvo okupaciono stanje. Vojske i naoružanih ljudi nigde nema, u Sevastopolju ljudi ležerno šetaju ili sede po restoranima, dok je pokraj mora svakodnevna živa svirka. Rusi su potpuno uklopljeni u moderne trendove i jednako su opterećeni tehnologijom kao i mi, mada im je modni ukus još uvek u zaostatku. Naša sabraća iz Afrike upotpunila su ovaj prizor spontano igrajući na glavnom trgu Sevastopolja skandirajući ‘’Krim naš‘’, na opšte čuđenje prolaznika. Pored toga, možete se prijatno iznenaditi kada naletite na nekog sredovečnog čoveka koji, kada sazna da ste iz Srbije, počne da se izvinjava što je izostala pomoć Rusije 1999. godine.

Krim je jako osiromašen u poslednje dve decenije kada je bio pod vlašću Kijeva i to se da primetiti naročito u industrijskim četvrtima Sevastopolja i šire okoline. Krimu predstoje izbori u septembru i većina državnih investicionih projekata je zamrznuta dok ne bude izabrana nova i odgovorna vlast. Kako kažu meštani u Moskvi postoji strah da će trenutne lokalne vlasti u izbornom međuperiodu proneveriti velike količine novca. Sam forum Tavrida bio je takođe vredno edukativno iskustvo za mladog čoveka, posebno za one koji mu nisu pristupili turistički i koji su svoje boravak efikasno iskoristili. U narednim godinama to će verovatno biti najvažniji ruski forum mladih, a kvalitet predavanja će biti još veći.