Magični dan za čovečanstvo

Alfred Nobel, osnivač Nobelove fondacije, hemičar i izumitelj, umro je 10. decembra 1896. godine i na taj dan se održava ceremonija predaje Nobelove nagrade. Ova nagrada je i posle 113 godina postojanja najprestižnija nagrada iz oblasti fizike, hemije, fiziologije ili medicine, literature, mira i, od 1969, ekonomije.

Rodom Šveđanin, Alfred Nobel je mladost proveo u Rusiji, u Sankt Petersburgu, ali je kasnije živeo u raznim zemljama, a u dvadeset zemalja je imao svoje fabrike. Sebe je smatrao građaninom sveta. Iako se najviše pamti kao pronalazač dinamita, za njim je ostalo 355 priznatih patenata. Kako se nije ženio, svoje veliko bogatstvo je upotrebio za osnivanje fondacije koja je imala zadatak da nagradi „one koji su u prethodnoj godini najviše doprineli dobrobiti čovečanstva“.

Nobelova ideja je bila kritikovana čim je testament 1897. bio objavljen. Čak je i tadašnji kralj Švedske Oskar II bio skeptičan, jer je bio protiv toga da se gomila novca podeli strancima, a posebno mu je smetala klauzula „da se Skandinavcima ne sme davati prednost“. Ipak je 1902. lično uručio nagrade dobitnicima.

Nobelova porodica je pokušala da ospori testament, ali ga je konačno 1898. prihvatila, te je 1900. osnovana Nobelova fondacija, a 1901. su dodeljene prve nagrade.

Nobelova nagrada se sastoji iz tri dela:

– Zlatna medalja je prečnika 66mm, težine oko 200g osamnaestokaratnog zlata sa pozlatom od 24-karatnog. Na prednjoj strani medalje je uvek umetnički oblikovan lik Alfreda Nobela i rimskim brojevima ispisani datumi njegovog rođenja i smrti. Na poleđini se nalazi ime laureate, a natpis i slika se menjaju u zavisnosti od oblasti za koju je dobijena medalja.

– Povelja ili diploma kaligrafskim pismom ispisana na ručno pravljenom papiru, u kožnom okviru, na kome se nalazi reljefni lik Nobela.

– Novčani iznos koji se menja u zavisnosti od stanja akcija Fondacije na svetskoj berzi. Ove godine je taj iznos osam miliona švedskih kruna po oblasti. Novčana nagrada za oblast ekonomije se ne isplaćuje iz sredstava Fondacije, već je pokriva Narodna banka Švedske, koja je od 1969, u ime sećanja na Nobela, a povodom 300 godina od njenog osnivanja, uvela ovu nagradu. Pravo ime nagrade je „Nagrada u znak sećanja na Alfreda Nobela“, ali pošto se uručuje zajedno sa Nobelovom nagradom i nagrađuje istim iznosom kao za druge oblasti, odomaćen je naziv „Nobelova nagrada iz ekonomskih nauka“.

Najznačajniji dan za laureate Nobelove nagrade je, u stvari, objavljivanje imena dobitnika od strane Nobelovog komiteta, svake godine u prvoj polovini oktobra. Ali sutrašnji dan, ceremonija svečanog uručenje nagrada, jeste nešto posebno – to je magični dan, ne samo za dobitnike, već i za sve građane Stokholma i Osla, gradova gde se ove ceremonije održavaju. Objašnjenje za uručenje nagrada u dva grada, u različitim državama, daje sam testament Alfreda Nobela. Naime, u vreme pisanja testamenta Švedska je bila u uniji sa Norveškom, pa je Nobel želeo da i Norvežani učestvuju u nagrađivanju onih „koji čine najbolje za čovečanstvo“. Tako nagradu za mir donosi Nobelov komitet koji bira norveški parlament i ona se uručuje u Oslu.

Veliki broj zvanica, među kojima i mnoge istaknute ličnosti iz nauke i umetnosti, politike, kao i ambasadori zemalja iz kojih potiču dobitnici, prisustvovaće u Koncertnoj sali u Stokholmu svečanoj predaji nagrada iz ruku švedskog kralja. Ove godine ih ima 13, uključujući i dve dame – jedne koja je ovo priznanje dobila iz fiziologije i medicine i mlade Pakistanke, koja je borbu za mir umalo platila životom. Njih jedanaestoro će nagradu primiti iz ruku švedskog kralja, a dobitnicima za mir će je uručiti predsednik norveškog Nobelovog komiteta u prisustvu kralja Norveške.

Za 1.300 odabranih zvanica održaće se banket u Plavoj dvorani gradske kuće u Stokholmu. Prilikom ulaska švedskog kralja svira se Švedska kraljevska himna, a po završetku banketa Nacionalna himna Švedske.

Istog dana, u Gradskoj skupštini Osla, u prisustvu kralja i kraljice Norveške, biće uručene nagrade za mir. Svečano kao u Stokholmu, u prisustvu kraljevske porodice, biće održan banket za 250 pozvanih u Grand hotelu u Oslu.

Prvi put u istoriji Nobelove fondacije nije održan banket u Oslu 1979. godine, jer je dobitnica nagrade za mir Majka Tereza tražila da se 7.000 američkih dolara predviđenih za banket upotrebe za božićni obed za 2.000 beskućnika.

Povodom uručenja nagrada, organizuju se u čast laureata i njihovih gostiju i svečani koncerti. U Stokholmu se koncert klasične muzike u izvođenju švedske filharmonije održava 8. decembra, a u Oslu je dan održavanja koncerta 11. decembar u Spektrum arena i to za 6.000 slušalaca.

Bez duha zaveštanja

Nesumnjivo je Nobelova nagrada za mir najviše osporavana od svih oblasti u kojima se Nobelova nagrada dodeljuje. Ne samo da se osporava kada su u pitanju pojedini političari, nego i organizacije. Tako je dodeljivanje ove nagrade 2012. Evropskoj uniji izazvala oštra reagovanja u svetskoj javnosti, ali i među samim Nobelovcima To su politički motivisane nagrade, i po rečima unuka Nobelovog brata, Mihaila Nobela, nisu u duhu Nobelovog zaveštanja.

Jedan od članova Nobelovog komiteta kaže da je osim drugih osoba koje su zaslužile Nobelovu nagradu za mir, a nisu je dobile, najveći greh što je nije dobio Mahatma Gandi, jer je ubijen pre proglašenja.

Statut Fondacije

Statut Nobelove fondacije je definisan na osnovu Nobelovog testamenta i 1900. godine potvrđen kraljevskim Dekretom. Pri tome je određeno da se 50 godina ne obelodanjuju podaci o nominacijama, da se broj dobitnika po oblastima ograniči na tri i da se nagrade ne dodeljuju posthumno. Za naučne kategorije je uslov da je rad prethodno objavljen. Određeno je ko može da nominuje kandidate, broj članova pojedinih komiteta, postupak u slučaju interdisciplinarnih radova i sl. Takođe je predviđeno da se 60% dobiti Fondacije nameni nagradama, a ostatak utroši na simpozijume, izdavačku delatnost i drugo.

Od samog početka rada Nobelove fondacije ona izdaje seriju knjiga „Le Prix Nobel“u kojoj se objavljuju izveštaji o ceremoniji u prethodnoj godini, biografije laureata i njihovi govori o svojim radovima, koji se obično održavaju pre ceremonije dodele. Do 1988. su tekstovi štampani na jeziku na kome je laureat govorio, a od tada se uglavnom štampaju na engleskom.

Nobelovu nagradu je od 1901. dobilo 889 osoba, od toga je 46 žena dobilo 47 nagrada, jer je Marija Kiri jedina žena sa dve Nobelove nagrade. Posmatrano po oblastima, iz fiziologije i medicine je u tom periodu bilo 207 nagrada, od toga 11 žena; iz fizike je 199 nagrada, a samo dve žene; iz hemije 169, četiri žene; iz književnosti 111, od toga 13 žena; iz ekonomije 75, a samo jedna žena; i 128 nagrada za mir, među kojima je 25 organizacija i 16 žena.

Najstariji dobitnik je Leonid Horvic, koji je sa 90 godina života 2007. godine dobio nagradu iz ekonomije, a najmlađi dobitnik je ovogodišnja dobitnica nagrade za mir, Malala Jusafzai, koja ima 17 godina.

Nesvakidašnje sudbine medalja

Medalje Nilsa Bora, Maksa fon Lauea i Džemsa Franka imaju posebnu istoriju. Nils Bor je svoju medalju 1940. prodao na aukciji koja je bila organizovana za pomoć Finskoj. Maks fon Laue i Džems Frank su proganjani od nacista i zbog straha da bi se nacisti mogli dokopati medalje, dali su ih Nilsu Boru na čuvanje.

Kada su Nemci okupirali Dansku, Bor je želeo da spreči da im medalje padnu u ruke, pa ih je, zajedno sa mađarskim Nobelovcem Džordžom Hevesijem, rastvorio u „carskoj vodici“. Nemci su do detalja pretresli Borovu laboratoriju, prekopali baštu, ali medalje nisu našli. Posle rata je Bor rastvorene medalje poslao u Stokholm, Nobelovoj fondaciji, koja je ponovo iskovala medalje. Borovu medalju je nepoznati kupac predao Istorijskom muzeju u Frideriksborgu, gde je i danas izložena.

Zanimljivo je da je 4. decembra u aukcijskoj kući „Kristi“ prodata za 4.757.000 američkih dolara zlatna Nobelova medalja Džejmsa Votsona, koju je 1962. dobio za fiziologiju i medicinu. Votson, danas osamdesetšestogodišnjak, namenio je prihod od prodaje medalje kao pomoć razvoju nauke, posebno Univerzitetu u Čikagu i u humanitarne svrhe.

Koferencija

Svake godine se u „Gustavus Augustus“ koledžu u američkoj državi Minesoti održava konferencija koja okuplja svetske naučnike i istraživače koji diskutuju o savremenim zbivanjima u prirodnim i društvenim naukama. Ovaj koledž su 1862. osnovali švedski doseljenici i ovim skupom žele da izraze poštovanje prema svojoj švedskoj baštini.