„Nevina, We are gonna bomb you, you f…. Russian“, ponavljao mi je uz histerični smeh debeli, bubuljičavi Amerikanac, moj „drug“ iz razreda u Americi, svakog dana, u trenucima kad nije grohotno hrkao na časovima američke književnosti. Samo je „ruski neprijatelj“ na tim časovima bio budan.
To je bilo par meseci pre nego što su se njegove „šale“ pretvorile u javu… Kasnije, iako sam putovala i živela na raznim mestima, često sam bila „Nevina“, ali uglavnom me nisu identifikovali kao Ruskinju.
U Čileu, Beogradu skoro najudaljenijoj tački na planeti, 2000. godine nisam morala da objašnjavam gde je i šta je Jugoslavija… Ne znam da li sam imala sreće, ali tamo im ni moje ime nije bilo teško za izgovor i sa lakoćom su ga pamtili ljudi koje sam upoznavala.
Na granici sa Argentinom, na moje veliko iznenađenje, moj pasoš „sva vrata otvara“.
„Jugoslavija – dobro došla!“
U Brazilu je već bila druga priča, mislim da je bilo svejedno da li ću da se predstavim kao neko „iz Jugoslavije“ ili iz druge galaksije. U neku ruku mi je bilo i drago što „vesti“ do njih nisu stizale. U Brazilu sam htela da ostanem zauvek, nisam morala ništa da objašnjavam. Ali, „sudbina me je na put poslala“ dalje.
U Holandiju, gde sam ostala dve godine. Iako su Holanđani prilično izvežbani u prepoznavanju „balkanskih faca“, „čudna“ imena im još uvek nisu išla od ruke. Tu je počela da mi pristiže pošta adresirana na Nedlinu, Nivanu, Navinu…
Jedne večeri kiša je pljuštala jače nego inače i, iako je to bio redak slučaj, odlučila sam da se sa fakulteta, umesto biciklom, kući vratim metroom. Večno bez para, bila sam naravno i bez karte. Kako sam iskoračila iz metroa – sačekala me je kontrola. Tu mi je bicikl, opkoljena sa svih strana, bekstva mi nema…
– Kako se zoveš?
– Nevena.
– Nirvana?
– Da, odgovaram – on upisuje.
– Odakle si?
– Iz Beograda.
– Bulgaria?
– Da, ja sam Nirvana iz Bugarske. I veštica sam, ako mi napišeš kaznu, ići ćeš u pakao.
Da l’ je bio sujeveran ili ne, oprostio mi je, i dugo sam čuvala tu nenaplaćenu kaznu; nije loše kad te nazovu po omiljenom bendu iz detinjstva!
U Španiji sam opet postala „Nevina“, ovaj put i množina, tj. „Nevene“, ali najčešće „Nevera“, tj. frižider na španskom. A pošto je frižider kao i „ljudi sa Istoka“ sinonim za hladnoću – i ledena. Najčešće, ipak, moje ime je postalo ene-uve-ene-a, jer uvek moram da ga spelujem, uz komentar „zašto tako komplikovano ime, a ne npr. Maria?“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
