Salsa uz vruće srdele

Uostalom, kad je pre više od jednog veka sagrađeno lečilište „Marija Terezija“ stigle su austrougarske velmože, bavarske princeze, napuljski plemići u to neznatno ribarsko mesto, što je sve do 18. veka bilo ostrvo. Otkrivali su ga evropski umetnici, bio je inspiracija ruskog pesnika Jevtušenka, Žil Vern je radnju jednog dela svog romana smestio baš tu. U Rovinj. Zovu ga „miljenik sunca“ i „Venera mediteranske arhitekture“. Još u 7. veku bio je zaštićen bedemima, a u grad se moglo kroz sedmoro vrata. Danas dominiraju ona barokna, Balbijev luk, koji je ulaz u Grisiju, najpopularniju ulicu koja se od mora penje do brdašca na kome se uspinje crkva posvećena svetoj Eufemiji, zaštitnici grada, čija se skulptura nalazi na vrhu monumentalnog zvonika i služi i danas, kao i u 18. veku, kao orijentir onima koji plove morem. Grisija je ulica galerija, čine je načičkani ateljei umetnika koji su ovde stizali decenijama, sakrivajući se u hladu kamena, među prolaze, gde sunce ne dopire. Od Grisije je danas ostalo malo autentičnog, u skladu sa navikama novih turista koji nemaju vremena, samo imaju „škljocajuće naprave“ sa kojima jure unaokolo, sudarajući se međusobno, bez stvarnog interesovanja i umeća da se upiju mirisi mesta zbog kojih ono i jeste posebno. Malo je umetničkog, pa i vlasnici galerija postaju deo one romantične, ali bivše priče o nekom drugom vremenu, drugačijim ukusima i pogledima na svet. A još je desetine prolaza što vode do mora gde se s one strane gde sunce zalazi, ljuljaju mali drveni čamci ravnog dna koje Rovinjani zovu „batane“ i koji su jedinstveni po svojoj gradnji, pa predstavljaju i svetsku kulturnu baštinu. U smiraj dana, dok sunce u crveni kolorit kao na Tarnerovim platnima boji rovinjske fasade, kreće Fešta od batane sa feralom, neodvojiva od muzičke tradicije Rovinja koju reprezentuje bitinada – originalna rovinjska narodna pesma. Prema tradiciji, bitinada je nastala među rovinjskim ribarima, koji su satima boravili u svojim barkama ribareći. Budući da nisu imali slobodne ruke za instrumente, dosjetili su se načina kako glasovima postići efekat celog orkestra. Batinađuri su pravi umetnici u imitiranju muzičkih instrumenata, a pojedine izvedbe su neponovljive jer su čista improvizacija.

Rovinjani na Rivjeri izvode svoje lokalne pesme, koje valja slušati uz vruće srdele. Tako traje priča o mestu koje je u 18. veku imalo čak 160 ribarskih družina u vreme kada su „gente di mare“, pomorci i ribari bili odvojeni od „gente di campagna“ ili ljudi koji su se bavili stočarstvom i ratarstvom.

A tamo, s druge strane, franjevački samostan i crkva iz 18. veka, riznica slika, skulptura i rukopisnih knjiga. U tom ambijentu već deset godina traje Baromus, Festival barokne glazbe. U ovoj jubilarnoj godini 26. juna publika je imala priliku da prisustvuje izvanrednom koncertu trija koji je predvodio proslavljeni umetnik Edin Karamazov. Iako majstor lutnje, ovoga puta opredelio se za gitaru u nastupu sa Aleksandrom Miloševim, violistom Slovenske filharmonije i Danijem Bošnjakom, flautistom Zagrebačke filharmonije i Zagrebačkog puhačkog ansambla. Izuzetnim programom, dela Baha, Šuberta i Brovera, tokom sat i po ovaj trio je ispunio prostor franjevačke crkve vrhunskim muziciranjem. Sutradan je isti prostor ugostio Matiju Dedića, vodećeg džez pijanistu Hrvatske, koji je sa džez gitaristom Darkom Jurkovićem Čarlijem osvetlio kompozicije Baha iz jednog sasvim drugačijeg ugla. Time je i ostvarena ideja začetnika ove manifestacije Domagoja Terzića, odnosno programska intencija celog festivala, a to je kvalitetno spajanje i sukobljavanje tek naizgled udaljenih svetova stare i savremene muzike.

Onda je razumljivo šte se uporedo sa ovim festivalom koji slavi muziku iz doba baroka kojim odiše ceo Rovinj, isto toliko godina odvija i Svetski festival salse. Tih nekoliko dana s kraja juna, ceo grad je u ritmu salse, tog erotičnog karibskog ritma koji tera sve generacije da vrte kukovima. Salsi prethodi letnji festival latino plesa i eto prilike da osetite uzbuđenje koje donosi „baćata“. To je uvertira u ludilo Letnjog salsa festivala, jedinstvenog plesnog događaja u celoj regiji. Nekoliko hiljada zaljubljenika u salsu svih generacija, iz svih krajeva sveta, stiže u Rovinj da od njega napravi spektakularni eruptivni plesni podijum. Salsa se pleše na plažama, na ulici, po kafeima, klubovima, parkovima, trgovima, da bi sve kulminiralo na glavnom rovinjskom trgu koji nosi ime Maršala Tita, kraj glavne gradske fontane, tamo gde se barke gingalaju stisnute jedna uz drugu. Ogromna bina, svetski poznati izvođači ove muzike i plesne vratolomije u koje se uključuju i oni koji nikada nisu plesali. Tih dana nezaobilazni modni detalj su šeširi koje su šarmantno promovisali zgodni momci iz karibskih zemalja. Svi koji vole ples, a posebno su očarani latino ritmovima, moraju planirati da otplešu barem nekog juna u Rovinju. Ples je uostalom drugo ime za slobodu koja je sve ograničenija kontrolisanim turističkim škljocajućim konzumentima paket aranžmana.

I ako je Grisija izgubila dosta od svog šmeka koji je imao nešto od šarma pariškog Monmartra, Rovinj nije odustao od vrhunske likovne ponude. Ovoga leta Zavičajni muzej je galerijski prostor za jednog od najintrigantnijih stvaralaca 20. veka Salvadora Dalija. Reč je o 130 grafika nastalih šezdesetih godina prošlog veka, i to je prilika da se susretnete oči u oči sa Dalíjevim viđenjem sadržaja Biblije kao i jedinstvene Danteove „Božanstvene komedije“. Postavka uključuje i jednu potpunu dekompoziciju drvoreza „Božanstvene komedije“ sa 70 grafičkih otisaka i Dalijev kip Dantea. A tamo gde je pre vek i po otvorena Fabrika duhana, danas je izvanredan galerijski prostor u kome ovog leta dominiraju skulpture Ivana Kožarića, jednog od velikana ove umetnosti.

Rovinjski šarm je već ispričan, brojni beogradski umetnici su tamo hrlili masovno u ona „zlatna vremena“, u grad otvoren za sve, grad u kome se ravnopravno govore hrvatski i italijanski jezik, što je još jedna dimenzija njegove širine. A tu širinu more donosi, ono koje zapljuskuje 22 mala ostrva koja su na domak grada, do kojih možete redovnom brodskom linijom kao autobusom, na kojima su dvorci, crkve, gde se gnezde galebovi, gde pasu tovari (magarci). More će vas uvući u jedinstveni fjord koji se zove Limski kanal i meni su odmah pali na um stihovi pesnika Rista Ratkovića : „eno ga, morem teče Lim“, misleći na plahovitu planinsku reku iz njegove Crne Gore.

I dok noći pripadaju muzici i plesnim ritmovima, rana jutra pripadaju galebovima. Sigurna sam da je i onaj galeb Džonatan Livingston, koji je prilično odredio pogled na svet mnogih iz moje generacije, baš iz Rovinja. Jer „savladamo li prostor ostaje nam samo ovde. Savladamo li vreme, ostaje nam samo sada. Na tom putu između sada i ovde povremeno ćemo se sretati“ kako bi pronalazili sebe svakog dana pomalo. Istinskog, neograničenog galeba.

Nikako bez vina. Istarskog. Posebnog. Malvazije. Zlatne kao rovinjski suton. Može biti da je to i zbog zapisa velikog Plinija, u kome veli da je zbog tog vina i sama „Julija Augusta, supruga rimskog cara Augusta, doživela svojih osamdeset šest leta…“.

Plaža za pse

Karerom, glavnom ulicom, proći ćete bezbroj puta i sa sobom uvek imati sitne kune da ih ubacite u šešire bezbroj uličnih svirača koji daju još jedan muzički fon. Automobilima je zabranjeno kretanje starim jezgrom grada. Zato su na sve strane razdragani biciklisti, a turisti bicikliraju od plaže do plaže koje su ovoga leta izuzetno uređene i modernizovane. Rovinj je i raj za ljubitelje pasa. Da je to tako i da su adekvatno tretirani, govori i plaža rezervisana za prohteve pasa svih rasa.