Kada je lokalno rukovodstvo u Bujanovcu – neposredno nakon smrti Josipa Broza Tita – izrazilo želju da mu na trgu sa njegovim imenom podigne spomenik sličan onom u Užicu, pune dve godine trajala je procedura prikupljanja saglasnosti svih „nivoa“ – od Predsedništva SFRJ do Saveta federacije. Spomenik pripadnicima OVPMB u Preševu, koji je prekjuče uklonjen – podignut je 30 godina kasnije bez ijednog papira. Zajedničko im je da su oba – i onaj legalni i ovaj nelegalni – sklonjeni na identičan način.
Titov spomenik u Bujanovcu, delo vajara Dušana Nikolića, svečano je otkriven 1982. godine. Na tom mestu Tito je sastavio nešto više od jedne decenije. A onda – u euforičnom talasu buđenja srpskog nacionalizma – bez valjanog razloga i bilo kakvog protivljenja tadašnjih državnih organa uklonjen je 1993. godine.
– Prvo su spomenik vezali sajlama koje su prikačene za traktor. Zbog jake betonske i čelične konstrukcije u samom postamentu Tito se održao na nogama. Ali nije uspeo kada je stigla dizalica iz Vranja. Spomenik visok oko dva metra prebačen je na stočnu pijacu, gde je zakopan. Prilikom transporta sa spomenika je otpala glava koja je nestala – sećaju se Bujanovčani.
Od 2001, nakon okončanja etničkih sukoba, krenula je spomeničarska groznica kod Albanaca. Prvo je podignut spomenik Ridvanu Ćazimiju, „komandantu Lešiju“, na ulazu u Veliki Trnovac i tamo se punih dvanaest godina na jarbolu vijori zastava Albanije. Podignuto je još osam spomenika, uglavnom na lokalnim putnim pravcima gde su u napadima na pripadnike vojske i policije ginuli pripadnici Oslobodilačke vojske za Bujanovac, Preševo i Medveđu. Posle bombardovanja NATO podignuto je sedam spomen- obeležja pripadnicima vojske i četiri nastradalim policajcima.
Kada podignut spomenik Lešiju, predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojša Čović često je imao rasprave sa novinarima oko istaknute albanske zastave. Bilo je par pokušaja uklanjanja zastave, ali ona i danas tamo stoji uz prisustvo „neformalnih straži“ lokalnih meštana. Leši, u stvari Ridvan Ćazimi, krojač iz Bujanovca koji je ubijen snajperskim hicem, dobija i spomen-muzej, u kome su izloženi njegova uniforma, ali i džip koji je vozio kao komandant OVPMB.
U selu Oraovica nadomak Preševa, gde su vođene najžešće borbe tokom 2000. godine najavljena je izgradnja spomen-kompleksa OVPBM, za šta će biti uloženo između tri i pet miliona dinara. Kraju se privode i radovi na izgradnji spomenika pripadnicima državnih snaga bezbednosti iznad sela Lučana na lokalnom putu prema selu Dobrosin. Ovaj spomenik podižu pripadnici žandarmerije i nalazi se pod stalnim obezbeđenjem.
– Kao da smo poslednje decenije upali na teren političke arheologije. Stalno se javljaju novi junaci naše nevesele prošlosti. To sasvim sigurno neće dovesti do pomirenja – komentariše za Danas novinar iz Bujanovca Života Matić.
Za njega je – od uklanjanja spomenika Titu do onoga što se u nedelju desilo u Preševu – period u kome još ima „usijanih glava“ koje na ovaj način ne doprinose pomirenju između Srba i Albanaca.
Za Albance uklanjanje spomenika u centru Preševa je pre svega „drskost države i „iskazivanje političke moći Dačića i Vučića“. Oni zanemaruju činjenicu da postoji zakonska procedura za postavljanje spomen-obeležja, te da je izostala politička tolerantnost da spomen-obeležje bude izmešteno na drugu lokaciju.
Neka vrsta nemog svedoka svih događanja je bista Abdulahu Krašnici, partizanskom borcu, koji je učestvovao u oslobođenju Preševa od balista. Krašnica je umro 1945. godine od tifusa, a njegova bista podseća na neku drugu istoriju i do sada nikome od albanskih političara nije smetala.
Sklonjeni spomenik pripadnicima OVPMB sa lokacije ispred zgrade opštine Preševo izazvao je nezapamćeno medijsko interesovanje. Novinari su u više navrata pravili „sačekuše“ čekajući njegovo uklanjanje. Pretvaralo se to u danonoćne sedeljke po kafićima u blizini kamenog obeležja. Padale su opklade o vremenu i datumu uklanjanja, ali su pravljeni i scenariji po principu – kako bi reagovala policija a kako građani ukoliko bi neko od novinara zarad kamera i fotoaparata – čekićem nasrnuo na spomenik. Takve hrabrosti ipak nije bilo među novinarima iz najmanje dvadesetak ekipa elektronskih i pisanih medija iz svih krajeva Srbije, pa i sa Kosova koji su poslednjih dana boravili u Preševu.
– Naši problemi su teži od bilo kog spomenika ovde na jugu Srbije – kaže se Dargoljub Filipović, iz preševskog odbora socijalista. Zajednički stav je da će ovakvih i sličnih situacija i dalje biti jer se nužno sva dešavanja sa Kosova reflektuju i na situaciju u Preševu i Bujanovcu. Spomenik pripadnicima OVPMB u tom kontekstu bio je samo globalna metafora za još jedan kamen spoticanja u zajedničkom suživotu opterećenom nemaštinom i ekonomskom bezperspektivnošću podjednako i za Albance i za Srbe.
Dimitrijević: Mi stalno rušimo
– Ne samo na ovom prostoru, već na čitavoj planeti, u miru i ratu, mi kao vrsta – stalno rušimo i gradimo. Sam ovaj kraj je prepun toga. Bezbroj naroda je prošlo, podizalo i rušilo – navodi dr Srboljub Dimitrijević, profesor sa Filozofskog fakulteta u Nišu. „Stalno rušimo i gradimo razna spomen-obeležja, državna uređenja, čas smo tamo – a onda ovamo – sa onim, a onda sa nekim drugim, sa Titom, te protiv njega… jer smo skoro rušili i njegove spomenike, pre toga one kraljevske, a sada dižemo Dražine“ – ističe Dimitrijević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
