Site name

Rabin Isak Asijel povodom 90 godina postojanja beogradske sinagoge

Učilište je svetije mesto od molitvenog prostora

U judaizmu je učenje vid bogosluženja. U sinagogi držimo veliki broj kurseva - hebrejskog jezika, judaizma, istorije, jevrejskog prava... za članove zajednice, ali i one koji to nisu - napominje rabin Isak Asijel

Koncertima u Zadužbini Ilije M. Kolarca i u dvorištu sinagoge, molitvom i predavanjem Ilana Fridmana iz Izraela, jedina aktivna jevrejska bogomolja u Beogradu i u centralnoj Srbiji sinagoga Sukat Šalom ovog vikenda obeležiće 90. rođendan.

2

Piše: Jelena Tasić

Beograd 15. jun 2016. 20:47

FOTO: Stanislav Milojković

- Na koncertu na Kolarcu nastupiće ansambl Šaila Utfila i najstariji jevrejski hor ne samo na Balkanu "Braća Baruh", ranije poznat kao Srpsko-jevrejsko pevačko društvo. U prvom delu koncerta biće izvedena muzička drama "Las Coplas de Yozef Ha - Tsadik". To je jevrejski notni rukopis iz Turske zamišljen kao mjuzikl, koji je Stefan Sablić oživeo. Izvode ga ansambl i hor, a drugom delu koncerta "Braća Baruh" izvodi svoj program horske duhovne i svetovna muzike. U subotu uveče ansambl Gulaža iz Izraela, u okviru Etno fjužn festa, u dvorištu sinagoge izvešće muziku Jevreja iz Jermenije i Severne Afrike - kaže u razgovoru za Danas rabin Isak Asijel.

Prema njegovim rečima, sinagoga u Ulici maršala Birjuzova je aškenaška, mada se u njoj sada služi po sefardskoj tradiciji, zato što su posle Drugog svetskog rata svi rabini bili sefardi.

- Pre Drugog svetskog rata bilo je 10.000 sefardskih Jevreja i dve hiljade Aškenaza, što je bilo oko 10 posto populacije u Beogradu. Ali, posle Drugog svetskog rata to više nije bilo važno, kao ni sada kad u Beogradu živi 1.400 Jevreja. Tom broju treba dodati još 400-500 članova jevrejske zajednice koji trenutno ne žive ovde. U celoj Srbiji ima do 3.000 Jevreja - objašnjava rabin Asijel i napominje da posle Holokausta Beograd nije izuzetak po tome što Aškenazi i Sefardi koriste istu sinagogu.

Prema njegovim rečima, odluka Vlade Srbije da posebnim zakonom vrati imovinu samo žrtvama Holokausta koje nemaju naslednike, dok će ostali čekati na redovnu proceduru prema Zakonu o restituciji, ipak će pomoći jevrejskoj zajednici, iako deo tog novca ima zakonom propisanu namenu.

- Tih 950.000 evra na godinu, koja ćemo dobijati narednih četvrt veka, moramo namenski da trošimo. U Zakonu kaže da 20-ak odsto ide za preživele Holokausta gde god da se nalaze, a osim novca planiranog za život Zajednice, još tu i druge pobrojane namene koje će se kontrolisati. Postojaće nadzor nad korišćenjem tih sredstava, koja će, ipak, pomoći zajednici da na neki način stane na noge, jer će omogućiti da bude više obrazovnih programa - naglašava sagovornik Danasa.

Rabin Asijel najavljuje i oživljavanje sinagoge u Zemunu, koju je država nedavno vratila Savezu jevrejskih opština Srbije. Prema njegovim rečima, "ideja je da i u Zemunu napravi molitveni prostor, koji bi bio višenamenski i da se kad se sredi zemunska sinagoga i tamo drži služba".

Trenutno u Srbiji su, kako ističe rabin Asijel, aktivne su samo dve sinagoge - "slavljenica" u Beogradu i mala sinagoga u Subotici.

- Sinagoga u Novom Sadu sada je koncertna dvorana a u Subotici se koristi samo mala u okviru opštine, koja je vrlo lepa. Ali, kod nas je ovde u Beogradu služba najredovnija i najkompletnija. Ovo nije samo sinagoga, nego i učilište. Prema jevrejskom pravu, sinagoga jeste sveto mesto, ali kad postane i učilište, onda je još svetije - učilište je svetije mesto od molitvenog prostora, zato što je u judaizmu učenje vid bogosluženja. U sinagogi držimo veliki broj kurseva - hebrejskog jezika, judaizma, istorije, jevrejskog prava... za članove zajednice, ali i one koji to nisu - napominje rabin Isak Asijel.

On objašnjava da se u beogradskoj sinagogi organizuju i tematski kursevi, mada se uglavnom proučavaju tekstovi iz svetih knjiga. Među polaznicima koji nisu članovi jevrejske zajednice, prema njegovim rečima, ima teologa, politikologa, istoričara umetnosti, muzikologa, filozofa, pravnika.., koji su uglavnom zainteresovani za hebrejski jezik. Iako su Savez jevrejskih opština i Jevrejski istorijski muzej zaduženi za izdavaštvo, sinagoga takođe radi na tome. Za sada objavljuje molitvenike. Trenutno priprema prevod molitvenika za praznik Jom Kipur, koji će se prvi put pojaviti na srpskom jeziku.

- To ne čudi. Ljudi su ranije znali hebrejski i nije trebalo da se prevodi. Sada je prevod potreban, što je razumljivo, imajući u vidu 50-60 godina socijalizma i da je puno toga u SFRJ bilo "zamrznuto". Sad se to polako menja, ove nove generacije su zainteresovane. Bitno nam je da kroz taj edukativni deo sinagoga ispunjava svoju versko-obrazovnu misiju - ističe rabin Isak Asijel.

Hebrejsko-srpsku povelju potpisali kralj Aleksandar i kraljica Marija

Ne postoji precizan istorijski podatak kada su Jevreji počeli da se naseljavaju u Beogradu, ali se veruje da je to bilo pre dolaska Rimljana na ove prostore. Prve beogradske sinagoge datiraju iz sredine 17. veka, a Crkveno-školska jevrejska opština bila je sefardska, osnovana je 1866, navodi se na sajtu beogradske sinagoge. Sukat Šalom - Koliba mira na hebrejskom je šesta sinagoga koju su Jevreji podigli u Beogradu. Kamen temeljac položen je 15. juna 1924, a zdanje je završeno već 1. novembra naredne godine. Osveštana je 1926, kao hram aškenskog obreda, u čijim je temeljima uzidana dvojezična, hebrejsko-srpska povelja koju su potpisali rabin Šlang, kralj Aleksandar Karađorđević i kraljica Marija. To je bio kompleks u kome su bili smešteni: sinagoga,škola, kancelarije, ritualno kupatilo i stanovi za opštinske nameštenike. Tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu sinagoga je bila oskrnavljena i služila je kao javna kuća za naciste. Neposredno po završetku rata ponovo je osveštana u prisustvu malobrojnih beogradskih Jevreja koji su preživeli Holokaust. Naziv Suka Šalom dobila je 2002. godine.

Podela posla

Rabin Isak Asijel (1964) završio je šivu Har Ecion u Izraelu i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. On kaže da je u jevrejskoj zajednici izvršena "podela rada" - Savez opština se bavi "materijalnom restitucijom, dok je rabin nadležan za duhovnu restituciju, što je nekad teži i komplikovaniji proces, koji zahteva strpljenje".

Na meti terorista

Sinagoga Suka Šalom je najbolje čuvana bogomolja u Beogradu, računajući sve pravoslavne i rimokatoličke crkve, kao i džamiju. Rabin Asijel objašnjava da je to zbog problema terorizma. "Svaka čast našoj državi što nam je dodelila 2004. dvadesetčetvorosatni nadzor nadgledanja i zato mi, nažalost, jesmo kao i svaka jevrejska zajednica u svetu meta terorista.

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

VB

16. jun 2016.

Imamo mogucnost da mnogo toga naucimo od i zahvaljujuci nasim komsijama,pripadnicima Izabranog naroda.Ali bi sa nase strane bio lep znak paznje i dobre volje da sto pre vratimo Jevrejima otetu imovinu.Za tu otmicu nisu krivi drugi.Srpski zakoni,ma kako privremeni bili,oduzeli su im sve.Danas,mi trazimo u drugim drzavama postovanje prava Srba,a u svojoj ne postujemo prava nasih komsija druge vere i nacije.Za to vreme vracamo pravoslavnoj crkvi vise nego sto im treba i sto mogu koristiti drugacije nego za zloupotrebu,bogacenje,pretvaranje oranica u gradjevinsko zemljiste...

Leon Ashkenazi

07. jul 2016.

This is a nonsense article, no real information very shallow