Uz organsko pivo i piletinu

Oktoberfest u Minhenu je zabava superlativa: 170 „vozova smrti“ i drugih vratolomnih vozila i ringišpila, snažna muzička pojačala pored štandova za gađanje punih plastičnih ruža, šatori veličine fudbalskih igrališta popunjeni do poslednjeg mesta. Između svega toga se tokom dve nedelje gura šest miliona ljudi u različitim stadijumima pijanstva, koji pojedu pola miliona pilića i popiju oko osam miliona litara piva. Može li takva fešta na granici ekscesa da prođe bez zagađivanja okoline? Teško, ali je moguće. Minhenski Oktoberfest stekao je status „zelene“ priredbe velikih razmera još 1997. kada je dobio „Oskara za zaštitu okoline“. Ali to znaju samo retki.

Sve počinje s jelom. Od pečenog pileta, preko svinjske kolenice i pečene kobasice, do prženih badema i voća u čokoladi – sve se na Oktoberfestu može dobiti i u organskoj varijanti.

Ugostiteljski objekat „Šihtl“ nudi, recimo, isključivo organski uzgojeno meso firme Hermansdorfer, jednog uglednog seoskog ekološkog uzgajivača iz tog regiona. „Kod mesa je bio-kvalitet naročito važan i zato ljudi ciljano dolaze kod nas“, kaže šefica tog ugostiteljskog objekta Koni Berke.

Bez obzira na o u koji pivski šator čovek da uđe, dobiće pivo koje odgovara nemačkim odredbama o čistoći tog napitka – pivo koje nije proizvedeno od genetski manipulisanih žitarica i koje se servira u staklenim ili porculanskim kriglama. To je za sve pivare nešto što se samo po sebi podrazumeva.

Na Oktoberfestu se ne mogu naći pivske limenke. Kada se pivo ispije, krigle se skupljaju, peru i u njih se ponovo toči. A šta se događa s vodom kojom se peru sudovi? U pet od 14 velikih pivskih šatora ona ne završava u kanalizaciji, već u rezervoarima za ispiranje mobilnih zahoda.

Do velike promene došlo je još 1991. Tada je grad zabranio upotrebu jednokratnog posuđa. Umesto papirnih tanjira, na stolove su došli porculanski. Posledica je da je količina otpada u šatorima smanjena za gotovo 90 odsto. Tada je nakon Oktoberfesta ostajalo 8.100 tona otpada, a 2014. Samo 958 tona – dakle manje od 200 grama po posetiocu. „Kod odvajanja papira od ostalog otpada situacija bi mogla dodatno da se poboljša, ali inače smo zadovoljni“, kaže Efi Tirman iz minhenskog preduzeća za uklanjanje otpada AWM.

Tirman smatra da je zabrana plastičnog posuđa bila dobra odluka, jer bi njegovo uklanjanje bilo mnogo teži posao. A to raduje i turiste, ali iz sasvim drugog razloga. Oni su oduševljeni staklenim kriglama. Mnogi, iako su pod dejstvom alkohola, uspevaju da ih ukradu. Krigla sa Oktoberfesta omiljeni je suvenir.

Ugostitelji ili zabavljači koji žele da postave svoj štand na Oktoberfestu, moraju da se predstave gradu. U tu svrhu sačinjen je katalog koji sadrži 13 tačaka, a jedna od njih je i zaštita okoline. Zato svaki ugostitelj ili zabavljač nastoji da se prikaže u što boljem svetlu, uključujući i ekologiju, jer konkurencija za štandove na Oktoberfestu je ogromna.

„Želimo da štitimo okolinu. Smatram da je to veoma važno baš kod tako velike priredbe, na kojoj se troši veoma mnogo struje i proizvodi puno smeća“, kaže Hans Špindler, rukovodilac odeljenja za priredbe u Gradskoj upravi Minhena. On usput priznaje da je sve to ujedno i dobra promocija.

Od 2000. godine, sva javna područja na kojima se održava Oktoberfest snabdevaju se eko-strujom. Više od 60 odsto ugostitelja i zabavljača sledilo je taj primer, pa su se i oni prebacili na eko-struju. Ona je istina nešto skuplja, ali to je važno, s obzirom na količinu struje koja se potroši – za dve nedelje tri miliona kilovat-sati. Time može da se 1.200 minhenskih domaćinstava snabdeva strujom godinu dana.

Na Terezijenvize, područje na kojem se održava Oktoberfest, može se doći i bez struje, odnosno bez štetnih gasova: posetiocima je na usluzi više od 200 rikši. To su trokolice na kojima, uz vozača, ima mesta za još dve osobe, a pogon je često isključivo snaga vozačevih mišića.

Posetioce Oktoberfesta slabo interesuju napori za očuvanje životne sredine, priznaje Špindler. „Većina njih ne pazi na to, za njih je to narodna zabava, mesto na kojem mogu da se raspojasaju. Pre svega su im važni uživanje i životna radost“, kaže Špindler. Zato ni ugostitelji ni zabavljači ne pričaju na sva zvona o svom angažmanu na zaštiti okoline.

Ali, interesovanje gostiju i nije presudno. Jer, ako posetioci ipak svoje organski uzgojeno pečeno pile jedu sa porculanskih tanjura, koriste vratolomne naprave koje za pogon imaju eko-struju i kući se odvezu rikšom, onda nisu srećni samo oni, već i priroda.