Izveštaj Beogradskog centra za bezbednosnu politiku o integritetu policije u kojem su izneli niz zamerki na Nacrt novog zakona o policiji, naišao je na burnu reakciju Amadea Votkinsa, specijalnog savetnika ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića. U saopštenju MUP-a Votkins je karakterišući izveštaj kao „tendenciozan“ postavio niz pitanja BCBP-a dovodeći u sumnju istinitost njihovih tvrdnji.
„Postavlja se pitanje koji su to tekst zakona čitali u ovoj organizaciji, kada iznose kritike na nešto što u zakonu apsolutno ne postoji. Zarad istinitog izveštavanja važno je da BCBP odgovori u kom su to članu pročitali da ministar ima diskreciono pravo da postavlja načelnike uprava. Takođe, postavlja se pitanje na koji član se poziva BCBP kada tvrdi da postoji mogućnost da ministar spreči istragu unutrašnje kontrole i preusmeri je na drugu organizacionu jedinicu“, navodi Votkins.
Prema njegovim rečima, kritika da ministar ima prevelika ovlašćenja nikako ne stoji, jer upravo je novi Nacrt zakona drastično smanjio njegova ovlašćenja.
„Kada je reč o upravljanju ljudskim resursima i kadrovima, interni konkurs biće jedini mehanizam izbora ljudi, a ministar nije član komisije. Novim zakonom o policiji uvodi se sistem karijernog napredovanja, kako bi se izbegla praksa postavljanja načelnika na osnovu ličnih i partijskih veza“, stoji u saopštenju MUP-a.
Votkins je dodao da su prilikom izrade novog zakona o policiji uzete u obzir najbolje prakse članica Evropske unije i da su pripadnici MUP-a imali višemesečne javne rasprave u kojima su učestvovale sve relevantne institucije, a usvojene su i mnoge kritike.
Reagujući na saopštenje specijalnog savetnika ministra, iz BCBP-a su, u skladu sa „opredeljenjem da u demokratskom društvu dijalog treba voditi odgovorno, na osnovu argumenata i dokaza“, odgovorili na sva pitanja koja im je postavio Votkins.
„Istraživački tim BCBP je analizirao poslednju verziju Nacrta zakona o policiji koja je poslata Evropskoj komisiji i dostupna na internet prezentaciji MUP-a“, navode iz BCBP-a.
Odgovarajući na Votkinsonovo pitanje gde su pročitali da ministar ima diskreciono pravo da postavlja načelnike uprava, iz BCBP-a navode da je u pitanju član 149 Nacrta zakona o policiji.
„Prema tom članu nacrta ministar unutrašnjih poslova raspoređuje i razrešava rukovodioce strateškog i visokog nivoa Direkcije policije po sprovedenom internom konkursu, a na predlog direktora policije. Pošto nije eksplicitno propisano da ministar mora izabrati kandidata sa najboljim rezultatima na sprovedenom internom konkursu, ostaje mogućnost da se i dalje izabere drugo ili treće plasirani kandidat, čime može biti obesmišljen institut internog konkursa. Dodatan problem predstavlja rešenje koje predviđa da će celokupan sistem upravljanja ljudskim resursima u Ministarstvu biti uređen aktima koje donosi ministar, pri čemu ne postoji obaveza da ti akti budu javni i transparentni“, odgovaraju iz BCBP-a.
Prema navodima BCBP-a, tvrdnju o tezi da ministar ima pravo da spreči unutrašnju istragu temeljili su na istom Nacrtu zakona o policiji.
„Za razliku od važećeg Zakona o policiji u kome je to eksplicitno navedeno, uticaj ministra na rad Sektora unutrašnje kontrole je Nacrtom zakona uređen na mnogo ‘elegantniji’ način. Naime, ministar može da zaduži drugu nadležnu organizacionu jedinicu da vrši unutrašnju kontrolu policije ako to prevazilazi mogućnosti SUK-a. Problemi su sledeći. Prvo, nepropisivanjem da zahtev za ovakvu vrstu pomoći treba da krene od rukovodioca SUK-a, ostavlja se mogućnost da ministar diskreciono odlučuje o slučajevima kada će u rad unutrašnje kontrole da uključi i druge organizacione jedinice, što znači da SUK u svom radu nije u potpunosti nezavisan. Drugo, formulacija iz tog stava je veoma široko postavljena i ne može se zaključiti koje su to situacije koje prevazilaze mogućnosti SUK-a. Treće, u Nacrtu zakona postoji samo preporuka da ta druga organizaciona jedinica, koja suštinski preuzima ulogu unutrašnjeg kontrolora sarađuje sa Sektorom, ali nije u obavezi da to čini“, stoji u saopštenju BCBP-a.
I Evropa uvidela mane zakona
Odgovarajući na navode Votkinsa da su u izradi nacrta uzete u obzir najbolje prakse članica EU, iz BCBP-a tvrde da kritike slične njihovim mogu da se nađu i u izveštajima Evropske komisije i OEBS-a. „EK preporučuje da je neophodno da se odstrani bilo kakav politički uticaj na rad policije, kao i da ne postoje jasni kriterijumi za regrutaciju, promociju, napredovanje i evaluaciju zaposlenih u policiji (str. 16). Takođe, jedna od preporuka EK je da se ojača funkcionisanje i omogući nezavisnost rada Sektora unutrašnje kontrole (str. 15). U izveštaju OEBS-a istaknuto je da postoji konfuzija u odnosu izvršne vlasti i policije, i preporučuje se da je potrebno napraviti jasnu podelu između njihovih uloga (str. 7). Preporučuje se preciziranje uloge ministra unutrašnjih poslova jer postoji mogućnost njegovog uticaja na operativan rad policije (str. 13).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
