Za podnosioce skupo i neizvesno

Helena Hiršenberger, koautorka studije, istakla je da zakon ne razlikuje priznavanje stranih diploma radi nastavka obrazovanja i prava na rad i da su oba postupka u nadležnosti visokoškolskih ustanova. Ona je navela da bi priznavanje radi izlaska na jedinstveno tržište rada trebalo da bude regulisano na nacionalnom nivou, a ne da bude prepušteno različitim internim pravilima svake visokoškolske ustanove.

– Ovako imamo paradoks da na jedinstveno tržište rada izlazite sa različitim zvanjima, u zavisnosti od toga kom univerzitetu ste podneli zahtev za priznavanje diplome – istakla je Hiršenberger.

Ona je rekla da veliku prepreku u ovom postupku predstavlja to što Srbije nema nacionalni okvir kvalifikacija i da je postojeća lista zvanja zastarela, a da bi se stečena strana kvalifikacija priznala i dobila neko zvanje, mora da postoji srodan akreditovani studijski program u Srbiji.

Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u penziji i recenzent publikacije, kritikovala je postojeći postupak priznavanja stranih diploma radi prava na rad, napominjući da je jedan od uzroka problema „umišljenost univerziteta koji sebe vide kao jedine kreatore ozbiljnog znanja i učenja“. Univerziteti, prema njenim rečima, sebi daju legitimno pravo da proveravaju da li doktorat Oksforda i Imperijal koledža treba priznati, iako je reč o prestižnim školama čija diploma otvara sva vrata u svetu.

– Drugi problem je nespremnost univerziteta da konstatuju da zvanja izmišljena s početkom industrijske revolucije ne mogu da žive posle 120 godina. Postupak priznavanja je besramno skup. To je jedna od najsramnijih pljački studenata koju čine univerziteti – rekla je Turajlić.

Govoreći o akademskom priznavanju stranih diploma, ona je istakla da bi se od državnih univerziteta očekivalo da budu zainteresovani za privlačenje studenata sa diplomama drugih visokoškolskih ustanova, ne samo da bi povećali broj akademaca, već i zaradu.

– To se ne dešava zato što univerziteti sami sebi ne veruju da imaju ozbiljne master i doktorske studije. Oni neće da upisuju studente sa privatnih univerziteta, uz obrazloženje da ne žele da im peru diplome kroz master i doktorske studije. A diplome se peru ako su studije neozbiljne. U suprotnom ih svako ko nema dovoljno znanja neće završiti – rekla je Turajlić. 

Negativna ocena

Koautorka studije Tatjana Papić je navela paradoks da Fond za mlade talente dodeljuje stipendije najboljim studentima za studije na vodećim svetskim univerzitetima, a oni po povratku u našu zemlju imaju teškoće sa priznavanjem diploma, čije je sticanje finansirala Srbija. Ona je istakla da je u izveštaju Evropske komisije navedeno da Srbija nije napredovala u procesu priznavanja stranih diploma i podsetila da je to jedan od uslova za priključivanje EU.