Zimski raspust iz dva dela

– Suština našeg predloga je da u toku prvog polugodišta, u vreme novogodišnjih i božićnih praznika, bude uveden novogodišnji raspust, da se prvo polugodište završava krajem januara, a da zatim učenici imaju dve sedmice zimskog raspusta početkom februara, u vreme kada su uslovi za aktivno bavljenje sportom na planinama i snegu najoptimalniji – kaže za Danas Miroslav Rađen, direktor Turističke organizacije regije Zapadna Srbija, čiji predlog su podržali aktivi direktora škola, saveta roditelja i školskih uprava iz Zapadne Srbije, ali i nekoliko nacionalnih udruženja turističkih radnika.

Rađen naglašava da osnovi motiv za pomeranje zimskog raspusta nije ekonomski već da bi to uticalo na poboljšanje zdravlja dece.

– Analiza koju su sproveli stručnjaci Specijalne bolnice „Čigota“, ali i druga istraživanja, pokazala su da boravak na planinskom vazduhu i aktivnosti na snegu dovode do poboljšanja opšteg psihofizičkog statusa mladih. Drugi razlog za pomeranje zimskog raspusta je bezbednost dece, jer prema podacima Hidrometeorološkog zavoda u prethodnih deset godina na našim planinama ima više snega u februaru nego u januaru. Tokom ovog perioda, u planinskim predelima deca i nastavnici teško se probijaju do škola ili su potpuno sprečeni da do njih dođu, a izgubljenu nastavu ne nadoknađuju. Bezbednost dece je ugrožena u ovom periodu – smatra Rađen i dodaje da drugačija organizacija zimskog raspusta ne bi uticala na proces učenja i učenička postignuća.

On ne krije da bi pomeranje raspusta išlo na ruku i turističkoj privredi, napominjući da se hotelijeri sada suočavaju sa velikim gužvama tokom novogodišnjih i božićnih praznika, dok su krajem januara i početkom februara kapaciteti u našim planinskim zimskim centrima poluprazni.

Kao dokaz da pomenuta inicijativa prevazilazi regionalni karakter Rađen navodi to što su iza nje stali i nacionalno udruženje turističkih agencija JUTA, Udruženje hotelijera „Hores“, Skijališta Srbije i Skijaški savez Srbije.

Rađen navodi da su o ovom predlogu nedavno razgovarali sa ministrom prosvete Tomislavom Jovanovićem, koji je poručio da bi o tome trebalo da se izjasni Nacionalni prosvetni savet. Predsednica NPS Desanka Radunović, međutim, kaže da tom telu nije prosleđen nikakav dopis iz Ministarstva prosvete i da pravljenje školskog kalendara nije u nadležnosti NPS-a već da je to posao Ministarstva.

Nadležnost

Školski kalendar donosi ministar prosvete na kraju svake školske godine za narednu, dok je u Vojvodini to u nadležnosti pokrajinskog sekretara za obrazovanje. Vojvođanski đaci imaju nešto drugačiji kalendar, jer se zimski i prolećni raspust usklađuju sa verskim praznicima. U Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje kažu da nisu dobili predlog Turističke organizacije regije Zapadna Srbija, ali da je u prethodnom periodu bilo više pojedinačnih inicijativa za drugačiju organizaciju raspusta.

Užička inicijativa

U javnosti se krajem prošle godine digla velika prašina nakon izjave još uvek aktuelnog ministra prosvete da bi školska godina mogla da bude produžena, na uštrb letnjeg raspusta. Obrazloženje da bi time đaci bili rasterećeni, jer bi imali manje časova u toku dana i da bi to stvorilo prostor za dodatne aktivnosti, nije naišlo na odobravanje među prosvetnim radnicima. Zanimljivo je da je ministar ovaj predlog čuo prilikom obilaska obrazovnih ustanova iz užičkog kraja.

Đaci na prolećnom raspustu

Za učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji danas počinje prolećni raspust koji će trajati do 23. aprila. Naredni odmor đaci će imati za prvomajske praznike, koji se spajaju sa vikendom, pa škole neće raditi četiri dana.

Školsku godinu najpre završavaju učenici osmog razreda i maturanti gimnazija, a 6. juna đaci završnih razreda trogodišnjih i četvorogodišnjih srednjih stručnih škola. Učenici od prvog do sedmog razreda na letnji raspust odlaze 13. juna, a 20. juna ostali srednjoškolci.