Divljan tuži Narodnu banku za 400 miliona dinara

Divljanova tužba odnosi se na način na koji je centralna banka vršila nadzor nad Univerzal bankom. Divljan je Narodnu banku pismeno obavestio o nezakonitom ponašanju uprave ove banke, jer je pojedinim sopstvenim akcionarima odobravala ogromne kredite koji se nikada nisu vraćali. „NBS nije reagovala“, kaže Divljan. Naime, centralna banka je nekoliko meseci ranije Univerzalu izrekla niz mera koje je trebalo da budu sprovedene u roku od godinu dana, pa NBS nije smatrala za potrebno da vrši dodatne kontrole i preduzima dodatne mere dok taj rok ne istekne. Tokom trajanja tog roka, banka je uništena.U odgovoru na Divljanove tvrdnje, NBS je između ostalog navela i da „ne postoji pravni osnov za pokretanje tužbi za nadoknadu štete“.Naime, Zakonom o Narodnoj banci Srbije 2010. godine je propisano da  Narodna banka Srbije, guverner, viceguverneri i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova Narodne banke Srbije, osim ako se dokaže da je ta šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. Ova odredba se našla pred Ustavnim sudom, koji je krajem 2014. doneo odluku da je ta odredba protivustavna. Odluka je objavljena u Službenom glasniku 7. maja ove godine.Ustavni sud je u odluci eksplicitno utvrdio da je NBS materijalno odgovorna za svaku štetu koju nanese drugim licima.Narodna banka juče nije odgovorila na pitanja Danasa u vezi odluke Ustavnog suda, kao ni u vezi Divljanove tužbe i načina na koji će biti obezbeđeno pomenutih 400 miliona dinara u slučaju gubitka spora, ali je izdala saopštenje za javnost u kojem tvrdi da mediji pogrešno interpretiraju odluku USS-a.“Ova odredba (ona koja je proglašena neustavnom, prim. nov.), pre svega se odnosi na odgovornost NBS kao institucije koja vrši nadzor nad bankama i drugim finansijskim institucijama i to za štetu koja se pričini tim finansijskim institucijama, a ne građanima. U tekstovima u kojima se interpretira odluka Ustavnog suda to se tendenciozno i pogrešno predstavlja kao odredba kojom se guverner i „najbliži saradnici“ aboliraju od odgovornosti za štetu pričinjenu građanima“, navode u NBS.U tekstu same odredbe se, međutim, ne razdvaja odgovornost prema građanima od odgovornosti prema institucijama, niti Ustavni sud pravi tu distinkciju u svojoj odluci.NBS u saopštenju podseća i da je „pomenuta odluka USS-a doneta još u decembru 2014. godine … i da se ne odnosi na važeće odredbe … Zakona o NBS“, jer je „u februaru 2015. godine, dakle nakon što je odluka Ustavnog suda doneta, izmenjen upravo i pomenuti član“.“Navedenim izmenama Zakona kojima se Ustavni sud nije ni bavio, nije isključena odgovornost NBS i njenih zaposlenih, već je to pitanje uređeno u skladu sa opšteprihvaćenim međunarodnim standardima centralnog bankarstva, kao što je to slučaj i u zemljama EU, na način kojim se NBS-u omogućava da nesmetano vrši svoje kontrolne funkcije, a kojim se nikako ne derogira pravo na naknadu štete garantovano Ustavom“, dodaju u centralnoj banci.NBS ovime aludira na to da je Zakonom prvobitno bilo propisano da NBS i njeni funkcioneri ne odgovaraju za štetu „osim ako nije prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom“. Ustavni sud je to proglasio neustavnim, pa je Skupština odmah promenila zakon koji sada glasi „osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri“.Vrlo je moguće da će se i ova nova odredba naći pred Ustavnim sudom, jer je u svojoj odluci najviši sudski organ Republike Srbije bio više nego jasan: „Ustav ne vezuje pomenutu garanciju prava na naknadu štete za ostvarenje bilo kog drugog uslova vezanog za opredeljivanje stepena krivice štetnika“.“NBS odgovara za štetu koju njeni organi prouzrokuju nezakonitim ili nepravilnim radom… Pod nezakonitim radom organa podrazumeva se svako postupanje organa koje je suprotno zakonu… uključujući i propuštanje da se zakon primeni, a kao nepravilan rad podrazumeva se svako pogrešno postupanje organa koje je protivno određenim standardima postupanja u datim okolnostima… uključujući i postupanja protivno pravilima struke… Reč je u osnovi o pravnom standardu očekivanog ponašanja koji je utoliko viši ukoliko je reč o pravnom licu koje je nosilac određenih zakonskih ovlašćenja“, zaključio je Ustavni sud Srbije.

Namera ili nepažnja nisu uslov za naknadu štete

„Odgovornost NBS za štetu… ne može usloviti dokazivanjem da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom. Razlog za to je što osnov odgovornosti NBS može biti isključivo nezakonito ili nepravilno postupanje njenih organa… Iz formulacije člana 35. stav 2. Ustava na nedvosmislen način proizlazi da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ“, navele su sudije.