Ako se ne nađe partner za FAP i Železaru, treba da idu u stečaj

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }*Tema ovogodišnjeg Foruma je „Dostizanje i konvergencija sa vodećim trendovima: Kako sanirati glavne pukotine u sistemu“. Koje su to glavne pukotine o kojima govorite?

– Pri izboru teme ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma rukovodili smo se ostvarenim rezultatima Vlade Srbije u realizaciji programa fiskalne konsolidacije i podsticanja privrednog rasta i razvoja. Jasno je da je ključno pitanje na koji način ostvarene, pozitivne, kratkoročne rezultate u konsolidaciji javnih finansija, pretvoriti u trajne i održive, kako bi se glavni reformski napor usmerio ka realizaciji osnovnog cilja – rasta i razvoja. Glavna pukotina u sistemu je strukturni deficit. U prethodnoj godini, politikom štednje, ostvareni su značajni rezultati u sređivanju javnih finansija. Međutim, to je samo prva etapa u trogodišnjem programu fiskalnog prilagođavanja. U ovoj i narednoj godini neophodno je implementirati mere koje će trajno otkloniti strukturni deficit.

* Gledano godinu dana unazad, od poslednjeg KBF-a, kakva je slika srpske ekonomije danas? Da li su reforme o kojima se pre 12 meseci govorilo sprovedene? Da li nam je generalno bolje ili gore?

– Fiskalna pozicija Srbije je danas, u poređenju sa početkom 2015. godine, značajno bolja. Naime, oslanjajući se na štednju u programu kratkoročne fiskalne konsolidacije, Vlada je uspela da smanji budžetski deficit za više od dva procentna poena mereno u odnosu na BDP. Istovremeno, ostvaren je blagi rast ekonomske aktivnosti – privreda je već nakon tri kvartala prošle godine izašla iz recesije. Smanjeni su eksterni deficiti: deficit tekućeg plaćanja je manji od pet odsto BDP, a spoljnotrgovinski na nivou od 10 procenata BDP-a. Doduše, ovom eksternom prilagođavanju pozitivno je doprineo i pad svetskih cena sirove nafte i bazičnih sirovina. NBS je značajno smanjila referentnu kamatnu stopu (sa osam odsto na 4,25 procenta) i time doprinela smanjenju dinarskih i, u manjem obimu, deviznih kamata. Sačuvana je cenovna stabilnost, a devizne rezerve održane na visokom nivou. Međutim, svi postignuti rezultati predstavljaju samo dobru osnovu za nastavak suštinskih, strukturnih reformi. A na tom planu je primetno kašnjenje. Obaveza racionalizacije broja zaposlenih u 2015. godini nije ispunjena i taj posao je prebačen za ovu godinu. Tek, krajem februara dobili smo Zakon o platama u državnoj administraciji. Izveštaji Fiskalnog saveta govore o kašnjenju restrukturiranja velikih javnih preduzeća, reformi poreske uprave itd.

* Srbija se vratila u zonu pozitivnog rasta, ali on ostaje minimalan za zemlju u razvoju. Kako podići stope rasta i vidite li u ekonomskom programu vlade takve mere?

– Rast BDP-a, iako mali (0,8 odsto), dobra je vest. Taj rast je uglavnom zasnovan na investicijama kao komponenti BDP-a. Tačnije, ukupan obim investicija je povećan za 10 odsto i on danas iznosi nešto preko 18 odsto BDP-a. Ovome je najviše doprineo rast stranih direktnih investicija koje su iznosile oko 1,75 milijardi evra. I u ovoj i sledećoj godini, investicije moraju biti dominantna komponenta rasta BDP-a. Pri tome kapitalne investicije države bi trebalo da budu na nivou od četiri odsto BDP-a, ali, na žalost i u 2015. godini su realizovane ispod budžetskog plana. Investicije će u srednjem roku promeniti strukturu privrede, te će se povećati i udeo izvoza u rastu BDP-a, a, sledstveno i privatne potrošnje. Rast javne potrošnje će tek onda blagotvorno uticati na ukupnu ekonomsku aktivnost. To znači da mere Vlade, paralelno sa strukturnim reformama, moraju biti usmerene na daljem unapređenju ambijenta i podsticaju privatnih, kao i boljoj realizaciji državnih kapitalnih investicija. Svi dobri rezultati ostvareni u prethodnoj godini mogu biti značajno devastirani ukoliko bi se „odvrnuo ventil“ javne potrošnje.

* S obzirom na tešku situaciju u Železari, FAP-u i drugim preduzećima čija bi sudbina trebalo da bude rešena do kraja maja, za kakvo se rešenje zalažete u slučaju da se ne pronađu adekvatni kupci. Da li bi država trebalo da zatvori Železaru ili da ponovo počne da je subvencioniše?

– Bilo bi dobro da se do kraja maja pronađu kvalitetni strateški partneri za sva pomenuta preduzeća, ali to je malo verovatno. U svakom slučaju, postojeće stanje se ne može protezati unedogled, zbog toga što je to opterećujuće za budžet. Mislim da prodaja navedenih kompanija kao pravnih lica, sa svim obavezama znanim i nepoznatim, čak i za jedan simboličan dinar, nije izvodljiva, te savetujem da se za eventualni pronalazak kvalitetnog kupca, primeni prodaja u stečajnom postupku. Ako ni to nije moguće, onda bi prodaja makar dela imovine, koja će biti osnova za ekonomsku aktivnost i radna mesta, bila uspeh. Subvencionisanje poslovanja na dugi rok, bez konačnog rešenja, nije opcija i zbog toga što bi se tome usprotivila Evropska komisija, imajući u vidu obaveze naše zemlje u procesu pristupanja EU.

Nadam se napretku u racionalizaciji posle izbora

* Da li očekujete da će izbori uticati na usporavanje reformi ove godine? Kako gledate na kašnjenje u racionalizaciji u javnom sektoru?

– Bilo bi dobro da imamo redovne izborne cikluse. Od 2000. godine do danas, najveća kočnica reformi su bili česti diskontinuiteti, tzv. „stani-kreni“ efekat. To je, na žalost, imanentno za sve neuspešne zemlje u ekonomskoj tranziciji. Nijedna vlada nije spremna da preduzima osetljive i politički teško prihvatljive mere u periodu pre i za vreme izbora. Ali, ne mislim da će ta „cena“ biti značajna u izbornom periodu koji je pred nama, ne samo zbog toga što ne postoje značajne razlike u političkoj agendi između relevantnih političkih stranaka, već i zbog činjenice da je način realizacije strukturnih reformi objektivno dat i, manje više, poznat. Na taj način sagledavam i činjenicu da se kasni u racionalizaciji u javnom sektoru i, nadam se, da će progres na ovom planu biti ostvaren nakon izbora.