Broj preduzeća u restrukturiranju koja imaju šansu za oporavak veoma je mali, između četvrtine i trećine od ukupno 153, dok je najveći deo firmi iz te grupe previše zaduženo, tehnički i kadrovski devastirano posle neuspelih privatizacija.
Da je bilo neke nade u njihov oporavak, već bi ih neki od investitora preuzeo. Ni pretvaranje potraživanja poverilaca u imovinu ne bi rešilo njihov status, jer je većina nesolventna pa se vlasništvom ne bi ništa postiglo tako da je za većinu državnih firmi u restrukturiranju stečaj realna opcija – ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić na jučerašnjoj raspravi o budućnosti javnih preduzeća, koju su organizovali Fondacija Konrad Adenauer i Biznis info grupa.
Predstavnik Svetske banke Duško Vasiljević podsetio je da je uslov da ta institucija odobri kredit Srbiji od 250 miliona dolara upravo rešavanje statusa preduzeća u restrukturiranju. On je istakao da uprkos odlaganjima i nedostatku političke volje, to pitanje mora da se reši do 14. maja, kada po odluci Ustavnog suda, država prestaje da ih štiti od poverilaca.
Kada je reč o sudbini javnih preduzeća Dušan Pavlović, profesor Fakulteta političkih nauka, istakao je da su mnoga od njih, poput NIS-a i Jata, prodavana po principu tajnih ugovora, bez popisa imovinskog stanja.
– Lične karte koje je tražio bivši ministar privrede trebalo je da pokažu jasnu sliku imovine preduzeća, kao i mogućnosti pretvaranje potraživanja u imovinu, kako bi bilansi bili čisti. Sada, kad je rok za izlazak iz restrukturiranja na isteku, kasno je da se počne sa realizacijom tog plana – kazao je Pavlović uz napomenu da ga ne bi čudilo da dođe do odlaganja odluke Ustavnog suda.
Prema neformalnim procenama, godišnji trošak preduzeća u restrukturiranju za poreze, komunalije, struju, gas, doseže čak 750 miliona dolara, a koliki je zaista dug prema državi, ne može se sa sigurnošću ni proceniti.
Prema oceni Fiskalnog saveta Srbije, loše upravljanje javnim preduzećima i bankama koštaće državu oko 60 milijardi dinara ove godine i stvoriće isto toliko dodatnih obaveza koje će se plaćati do 2015. Za vraćanje starih obaveza Srbijagasa, bivšeg JAT-a, Galenike, Železnice Srbije, Železare Smederevo država će samo ove godine potrošiti više od 520 miliona evra. Ukupne godišnje uštede od uvođenja solidarnog poreza iznose oko 100 miliona evra, što znači da umanjenje zarada u celom javnom sektoru ove godine neće biti dovoljno da pokrije troškove za samo jedno javno preduzeće.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
