Automatski odlazak u čistilište

 Naime, stupanjem na snagu novog Zakona o stečaju, Narodna banka Srbije svakoga meseca dostavljaće privrednim sudovima i objavljivati u dnevnim novinama listu firmi čiji su računi blokirani duže od dve godine i koje će ući u stečaj.

U ovom trenutku, broj nelikvidnih računa dostigao je gotovo 70.000, a dve trećine tog broja odnosi se na preduzetničke radnje ili razna udruženja. Procenjuje se da i među preduzetnicima većina postoji samo fiktivno, dok se vlasnici zapravo bave drugim delatnostima. Na listi nelikvidnih nalazi se i više od 20.000 preduzeća, pri čemu, duže od dve godine računi „nisu radili“ u oko 16.000 firmi. Uglavnom, reč je pravnim licima koja više nemaju ni delatnost, a u većini slučajeva nemaju zaposlene ili upošljavaju jednog do dva radnika, dok je mali broj onih koji još pokušavaju da rade. Prema procenama, u nelikvidnim firmama radi oko 7.000 radnika, ali i taj broj bi trebalo uzeti sa rezervom jer se u većini njih radi samo o neregulisanoj papirologiji. Ipak, za one koji se godinama vode u takvim preduzećima, koja zbog blokade ne isplaćuju ni zarade niti poreze i doprinose, odlazak u stečaj znači da će imati nešto bolju poziciju. Naime, ulaskom u evidenciju Nacionalne službe zapošljavanja, ti radnici imaće mogućnost da, zavisno od dužine staža, do godinu dana primaju bar minimalnu mesečnu zaradu, a u tom periodu imaće uplaćene obaveze prema zdravstvenom i PIO fondu. Za neke kategorije radnika, period u kome primaju minimalac preko NSZ može se produžiti do dve godine, ukoliko u tom periodu stiču uslov za odlazak u penziju. Za one kojima za to nedostaje po neki mesec više od dve godine, postoji mogućnost uključivanja u javne radove ili slične povremene poslove, sve dok ne uđu u kategoriju koja na evidenciji NSZ čeka penziju.