Azmeko zainteresovan za kupovinu Petrohemije

Dvodnevna poseta počela je susretom sa predsednikom Ilhamom Alijevim, sa kojim je Vučić razgovarao o saradnji dve zemlje u oblasti infrastrukture, vojne industrije, energetike i poljoprivrede. Vučić je istakao da je Srbija zadovoljna radom azerbejdžanskih kompanija koje posluju u našoj zemlji i naglasio želju da se pojača saradnja sa firmama Azvirt i Azmekom, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju s medijima.

– Odlučni smo da ojačamo naše veze, ne samo političke, već i ekonomske – naglasio je Vučić i zahvalio Alijevu na podršci koju Azerbejdžan pruža teritorijalnom integritetu Srbije.

Premijer je predložio predsedniku Azerbejdžana i uspostavljanje direktne avionske linije Beograd – Baku dok je Alijev istakao da se nada da će poseta srpske delegacije biti uspešna i da će ojačati ekonomske veze dve zemlje.

– Naša podrška Srbiji je jasna, a naše kompanije žele da učestvuju sa više projekata u Srbiji, jer su zadovoljne uslovima i podrškom koju u vašoj zemlji dobijaju – istakao je Alijev i zaključio da postoji veliki interes azerbejdžanskih kompanija za učešće u procesu privatizacije srpskih preduzeća.

 Tokom prvog dana posete premijer Vučić razgovarao je i sa predsednikom Vlade Azerbejdžana Arturom Rasizadeom o razvoju u oblasti infrastrukture, poljoprivrede i energetike. On je izneo konkretne predloge za buduću saradnju i naglasio važnost učešća azerbejdžanskih kompanija u privatizaciji srpskih preduzeća, posebno petrohemijskog kompleksa i poljoprivrednih kombinata, kao i u izgradnji infrastrukturnih projekata. Rasizade je istakao da Azerbejdžan sa Srbijom ima najbolje političke odnose, kao i dobru saradnju u humanitarnim oblastima, ali još nedovoljno razvijenu u ekonomiji.

Predstavnici azerbejdžanske kompanije Azmeko pokazali su veliko interesovanje za mogućnost investiranja u Metanolsko sirćetni kompleks iz Kikinde (MSK) i Petrohemiju iz Pančeva. Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, koji je takođe u delegaciji, obišao je pogone hemijske kompanije Azmeko, razgovarao sa poslovodstvom i upoznao domaćine sa mogućnostima i kapacitetima srpske hemijske industrije. Ta azerbejdžanska kompanija jedan je od vodećih proizvođača metanola, sa proizvodnjom od oko 600.000 tona godišnje, koje Britiš petrol distribuira u Evropu i Kinu.

Komentarišući ovu posetu, Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da je Azerbejdžan država koja ima kapital za ulaganje i značajne rezerve gasa, što je kvalifikuje za razgovore o ekonomskoj saradnji.

– Informacije da Azerbejdžanci žele da kupe Petrohemiju i MSK smatram da treba uzeti sa velikom rezervom i mislim da je, bar zasad, reč samo o inicijalnoj zainteresovanosti a ne odlučnosti da se ta preduzeća zaista i kupe. Osnovni problem je taj što bi kupac Petrohemije i drugih hemijskih postrojenja u Srbiji morao da obezbedi jeftiniji gas za njihov rad od onog koji nude Rusi. S obzirom da je projekat „Nabuko“ propao a da su drugi gasovodi koje planiraju da grade razvijene evropske zemlje „na dugom štapu“ ne vidim na koji način bi Srbija mogla da se snabdeva azerbejdžanskim gasom koji bi bio konkurentan ruskom – ističe naš sagovornik.

On kaže da je daleko realnija saradnja Srbije i Azerbejdžana u infrastrukturnim projektima.

– Kompanije iz te zemlje su već prisutne na koridoru 11, oni kreditiraju izgradnju tog koridora, tako da smatram da je realno da se ta saradnja nastavi i proširi na neke druge infrastrukturne projekte – naglašava Savić.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, slaže se sa Savićem da u datom trenutku ne postoji realna osnova za povezivanje Azerbejdžana i Srbije gasovodom kojim bi u našu zemlju pristizao „plavi energent“.

– Želim pre svega da naglasim da bi bilo izvanredno kada bi se projekat TAP razvio i kada bi Srbija za sebe iz pravca Grčke i Makedonije obezbedila azerbejdžanski gas. Problem je u tome što bi za izgradnju gasovoda kroz Srbiju trebalo obezbediti finansijera, jer naša zemlja nema para da sprovede tako jedan veliki i zahtevan projekat. Bilo bi idealno da izgradnju gasovoda kroz Srbiju finansiraju Azerbejdžanci. Bez toga ne vidim kako bi deonica tog gasovoda mogla biti izgrađena kroz našu zemlju. Jer za razliku od „Južnog toka“, gde je Gasprom bio spreman da gradi deonicu gasovoda kroz Srbiju, finansijeri TAP-a ne spominju takvu mogućnost – zaključuje Vuletić.

Srbija u savetu Južnog gasnog koridora

U razgovoru sa predsednikom državne kompanije SOKAR Rovnagom Abdulajevim, Vučić je istakao važnost mogućeg povezivanja sa Južnim gasnim koridorom kako bi Srbija mogla da diverzifikuje svoje izvore snabdevanja. Abdulajev je rekao da SOKAR ima 160 godina dugu tradiciju i naglasio da će osnovati komisiju koja bi utvrdila potrebe Srbije za snabdevanje gasom. Inače, SOKAR je jedna od najvećih kompanija na svetu koja se bavi of-šor i on-šor proizvodnjom nafte i gasa. Ima 61.000 zaposlenih i poseduje udeo u gasnim cevovodima TANAP (Transanadolijski) i TAP (Transjadranski gasovod). Tokom sastanka azerbejdžanska strana je uputila poziv da Srbija postane član savetodavnog veća Južnog gasnog koridora.