Spektakularno hapšenje Miroslava Bogićevića, 24. novembra prošle godine, bio je samo završni udarac na šabački koncern Farmakom MB, čije je urušavanje počelo znatno ranije. Verovatno mnogima nije odgovarao uspon ove kompanije koja je zapošljavala više od 4.000 radnika i izvozila 70 odsto svojih proizvoda. I prema inostranim revizorima vladala je za prosperitetnu firmu u koju vredi ulagati. Najveći deo kapitala firme bio je u rudarstvu i metalnoj industriji, koji su u Srbiji u velikoj krizi, i gde malo ko ulaže – kaže Jasmina Milutinović, koja je od 2006. godine u koncernu Farmakom, a od 2011. do odlaska u stečaj bila generalna direktorka rudnika i topionice Zajača.
Ona podseća da je potvrda uspešnosti to što su privredni novinari 2011. vlasnika Farmakoma Miroslava Bogićevića proglasili za menadžera decenije 2011. Ali, kaže, od tada počinju u pritisci.
– Tako se desilo da je 16. aprila 2013. godine Findomestic banka AD Beograd bez ikakve najave blokirala Koncern Farmakom za iznos od 212 miliona dinara, i nedospeli kredit proglasila dospelim. U pisanom objašnjenju Findomestic banka navodi da je klijent Farmakom MB – Mlekara Šabac, povredio ugovor pošto je isplatio neraspoređenu dobit osnivaču. Radi se o sumi od 12 miliona dinara, koja u ovom slučaju nije relevantna. Dan kasnije, 17. aprila, i Sberbank Srbija AD Beograd proglasila je nedospelo potraživanje dospelim za Farmakom MB – Fabrika akumulatora Sombor, u iznosu 224,8 miliona dinara. Ovom orkestriranom finansijskom napadu pridružio se i Afaktor d.o.o. Beograd, jer je bez ikakve najave proglasio nedospelo potraživanje za dospelo u iznosu od 72 miliona dinara – tvrdi Milutinovićeva i dodaje da je Bogićević na to reagovao i odmah obavestio guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković kao i tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, ukazujući na neregularnost ovakvih odluka banaka.
Do tada je Farmakom sve svoje obaveze prema bankama uredno isplaćivao.
– Radilo se o proglašenju nedospelih potraživanja u dospela i to bez ijednog valjanog razloga i najave, što je zloupotreba ugovornih odredbi i protivno zakonu o bankarskom poslovanju. Simptomatično da je izostala reakcija nadležnih organa, pre svega Narodne banke, a dodatnu nedoumicu stvara i činjenica što je u tom trenutku ministar Dinkić bio i član Upravnog odbora Sberbanke, i jedan od najglasnijih hajkaša protiv Miroslava Bogićevića – objašnjava Milutinovićeva.
Ona ističe da „mnogo toga zakulisanog i sa ukusom otimačine“ ima i samo hapšenje Bogićevića na aerodromu „Nikola Tesla“ pred samo poletanje za Amsterdam.
– Na ovu destinaciju je više puta leteo bez problema, a tada je trebalo da potpiše predugovor sa jednim hongkongškim koncernom vredan 500 miliona evra. Tim novcem bi Farmakom nastavio poslovanje, ali je to, izgleda, nekom smetalo – kaže bivša direktorka i zaključuje da je Bogićević posle šest meseci u pritvoru, pušten uz „nanogicu“ a da optužnica nije podignuta.
Krediti
Miroslav Bogićević uhapšen je pod sumnjom da je od juna 2012. godine do marta 2013. godine pribavio protivpravnu imovinsku korist koncernu Farmakom MB u iznosu višem od 15 miliona evra. Osumnjičeno je još šestoro odgovornih lica iz Privredne banke da su nezakonito odobrili deset kredita šabačkom koncernu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
