Treći dan zaredom domaća valuta nastavila je da raste u odnosu na evropsku monetu, pa se tako kurs spustio do nivoa ispod 105 dinara za evro, čime je samo u ovoj nedelji naša valuta dobila više od dva dinara na vrednosti. Iznenadan obrt zatekao je čak i bankare, ali stručnjaci naglašavaju da bi razloge snažne apresijacije trebalo tražiti u podizanju referentne kamatne stope i najavi restriktivne monetarne politike Narodne banke Srbije. Banke su napravile kalkulaciju prema kojoj će im se veoma isplatiti ulaganje u zapise Narodne banke, pa su masovno počele da kupuju dinare kako bi uložile novac.
Situacija u kojoj jača dinar odgovara građanima i firmama koji imaju kredite indeksirane u evrima, a posebno državi jer će sa jačom valutom sa manje dinara moći da umanji dugove prema inostranstvu. Zato postoji i mogućnosti da država preko svojih banaka pokušava da ojača domaću valutu pred kraj godine kako bi „ispeglala“ bilanse, odnosno kako bi svoje obaveze prikazala manjim u dinarima, mada ovo nije moguće potvrditi. Samim bankama, koje trguju na deviznom tržištu, kako napominju stručnjaci, s jedne strane odgovara slabiji dinar jer im donosi veće dinarske prihode od odobrenih kredita sa deviznom klauzulom, koje zatim mogu da plasiraju u državne obveznice, dok im s druge strane, odgovara i jači dinar, koji garantuje veće prinose, obračunato u evrima, na te iste hartije od vrednosti.
Saradnik Centra za novu politiku Goran Nikolić napominje da nije neobično da dinar jača krajem godine zbog većeg priliva deviza i činjenice da neko očigledno trenutno kupuje dinare, ali razlog sadašnjeg snažnog skoka domaće valute ipak vidi u očekivanjima bankara po pitanju monetarne politike u narednoj godini.
– U četvrtak je Narodna banka Srbije podigla referentnu kamatnu stopu za ceo procenat, a u ponedeljak je guverner objavio da će inflaciju u 2011. targetirati na 4,5 odsto. To je više nego jasan poziv bankarima da otvore svoje dinarske pozicije jer će na taj način zaraditi izuzetno mnogo novca – kaže Nikolić za Danas i dodaje da je upravo posle tih najava počelo jačanje dinara.
Prema njegovim rečima, bankari očekuju da će monetarna politika biti veoma restriktivna u narednih 15 meseci, što znači da će prinosi na blagajničke i trezorske zapise biti veći i da će kurs morati da bude jak kako bi inflacija bila niska. Banke sada samo reaguju prema tim očekivanjima, kako bi sebi obezbedile profit. Nikolić ističe da veliku ulogu u kursnim kretanjima ima i to što će u 2011. skoro sigurno u Srbiju stići bar tri milijarde evra stranih direktnih investicija (zbog prodaje Telekoma Srbije), kao i to što vlast nema drugih načina da privuče birače osim da drži jak kurs dinara, pošto je zbog fiskalnih pravila nemoguće podizati značajnije plate i penzije.
– Ipak, dobro je što NBS reaguje na međubankarskom deviznom tržištu kupujući evre, kako bi i u ovakvoj situaciji sprečila prevelika dnevna pomeranja kursa – kaže Nikolić.
Profesor univerziteta Megatrend Vladimir Vučković kaže za Danas da je na deviznom tržištu trenutno vlada veća tražnja za dinarima, zbog toga što je posle prošlonedeljnog rasta referentne kamatne stope došlo do oporavka ulaganja u hartije od vrednosti Narodne banke.
– Banke sada ponovo počinju da kupuju zapise za šta su im potrebni dinari, a moguće je da je jedan od razloga i to što je država najavila moguću emisiju dinarskih hartija sa valutnom klauzulom, što bi opet zahtevalo da banke nabave dinare kako bi mogle da ih kupe – ističe Vučković, dodajući da je ovakav trend jačanja dinara verovatno ipak samo kratkotrajnog karaktera.
Nova intervencija kupovinom deviza
Narodna banka Srbije juče je ponovo intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom deviza, treći put za redom (kupljeno 30 miliona evra) kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa odnosno veliko jačanje dinara. Domaća valuta ponovo je ojačala pa zvanični srednji kurs iznosi 104,8251 dinara za evro. Od početka godine NBS je prodala ukupno dve milijarde i 429,7 miliona evra i kupila 80 miliona evra.
Negativna perspektiva
Narodna banka Srbije i guverner Dejan Šoškić saopštili su pre nekoliko dana da bi inflacija u prvoj polovini naredne godine mogla da se kreće u rasponu od 10 do 14,5 odsto (u odnosu na mart ove godine). Ukoliko ne bude nepredviđenih šokova inflacija će verovatno biti oko sredine tog raspona sa tendencijom pada. Ukoliko NBS ostane bez podrške Vlade u borbi sa inflacijom to će zahtevati veću restriktivnost monetarne politike.
Kostić računa sa 115 dinara za evro
Vlasnik kompanije MK Grupa Miodrag Kostić izjavio je juče da njegove kompanije u svojim budžetima i planovima za narednu godinu računaju da će se kurs kretati oko 115 dinara za jedan evro. On je ocenio da će pitanje stabilizacije kursa biti dugoročni problem. „Da li će kurs evra biti 115 dinara, manje ili više, to ne znam. Ali, pitanje kursa će biti dugoročni problem. Guverner je u skorijem obraćanju rekao da mi imamo oko 250 miliona evra mesečno više uvoza nego izvoza. To nam stalno stoji kao mač iznad vrata“, rekao je Kostić i dodao da „ne postoje te devizne rezerve koje se ne mogu potrošiti“. Tanjug
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
