Belgijska kompanija se povlači sa našeg tržišta

Poslovanje ove kompanije čije se postrojenje za preradu nalazi u Inđiji, ugroženo je zbog niza propusta nadležnih organa u primeni zakona i podzakonskih akata kojim se reguliše neškodljiva prerada opasnog životinjskog otpada i obezbeđuje jednak tretman svih postrojenja koja se bave ovom delatnošću.

– Iako je obaveza inspektora da sprovode zakon, kontrolišu i nadgledaju rad svih učesnika na tržištu, u praksi oni to ne čine. Toleriše se kada neki proizvođači ovakvog otpada i dve državne kafilerije bacaju životinjski otpad u prirodu, a nema reakcije ni kada neki proizvođači mešaju opasan i bezopasan životinjski otpad kako bi smanjili trošak njegovog sakupljanja i prerade. To je velika opasnost, jer finalni proizvodi dobijeni preradom opasnog otpada mogu da se koriste samo kao gorivo za proizvodnju energije ili kao đubrivo. A ako se pravilno ne obeleži i ne odvoji, opasan otpad može da uđe u lanac ishrane ljudi ili životinja i na taj način ugrozi javno zdravlje – kažu u belgijskoj firmi Energo Zelena.

Tvrde i da na tržištu postoji konflikt interesa, jer Uprava za veterinu poseduje, upravlja i kontroliše rad dve zastarele kafilerije u Somboru i Ćupriji koje nisu usaglašene sa zakonom a u isto vreme, veterinarska inspekcija kontroliše sva druga postrojenja za preradu životinjskog otpada, njihove dobavljače i kupce. Toleriše se i to da su dve državne kafilerije u proteklih 18 meseci, odnosno, otkako je počelo da radi postrojenje Energo Zelene, mimo svake komercijalne logike spustile cene za sakupljanje i preradu životinjskog otpada 50 do 75 odsto, ističu u toj kompaniji.

U Energo Zelenoj kažu da su još krajem marta poslali obaveštenje o predlogu za mirno rešavanje investicionog spora najvišim predstavnicima vlasti u Srbiji, ali da ta inicijativa nije urodila plodom. Zato se investitor odlučio na drugi korak i 24. oktobra podneo zahtev za međunarodnu arbitražu. Odlučeno je da 29. novembra postrojenje obustavi sakupljanje i preradu otpada i da krajem godine fabrika bude zatvorena. Početkom ovog meseca o planiranim koracima Energo Zelena je obavestila Upravu za veterinu i Veterinarsku inspekciju čime je rok za mirno rešenje problema produžen za oko dva meseca.

Godišnje „nestaje“ 180.000 tona otpada

Od oko 250.000 tona životinjskog otpada, koliko se godišnje proizvede u Srbiji, samo 70.000 tona se preradi ili u postrojenjima koja rade u skladu sa zakonom, ili u onima koja rade mimo propisa. Nedostaje, dakle, 180.000 tona otpada, odnosno, 50 kamiona dnevno, 365 dana u godini. Jedan deo završi u prirodi, drugi ponovo uđe u lanac ishrane, tvrde u Energo Zelena. Od ukupne količine životinjskog otpada, 40 do 45 odsto čini opasan otpad. Dakle, ima ga između 110.000 i 115.000 tona godišnje, a od toga se tek 10.000 tona preradi u skladu sa zakonom.

Bugarski: Ima i drugih investitora

Direktor Uprave za veterinu Dejan Bugarski negira da je Energo Zelena bila u neravnopravnom položaju u odnosu na domaće kafilerije i tvrdi da je najava zatvaranja fabrike u Inđiji „posledica finansijskih problema i nemogućnosti da ostvare ekstra profit“. „Ta kompanija je tražila uslove koji nisu bili prihvatljivi – subvencije zahvaljujući kojima bi ostvarili monopolski položaj“, rekao je on i dodao da „Državno pravobranilaštvo radi na ovom slučaju“ i da „Srbija ima svu dokumentaciju za uspešnu odbranu pred sudom“. „Domaće kafilerije imaju dovoljno kapaciteta za preradu životinjskog otpada, ali i ukoliko Energo Zelena ode iz Srbije, u toj oblasti neće biti nikakvih problema jer su i drugi strani investitori zainteresovani da se uključe u ovaj posao“, kaže Bugarski.