Bitka za Autokomandu

Međutim, po rečima Jovice Jakovca, direktora kompanije Kolijers za Srbiju, izgradnja tri tržna centra na malom prostoru nije realna, jer bi konkurencijom ugušili jedni druge.

– Najviše šansi za uspeh investicije imaju oni koji prvi uđu u posao, pa se sada prava bitka vodi za pozicioniranje na toj lokaciji. Mislim da je to najzgodnija lokacija za stambeno-poslovni kompleks, koji je planiran tik uz autoput, ali činjenica je da će oni koji prvi budu izgradili nešto, smanjiti interes investitora i znatno otežati realizaciju drugog sličnog objekta. Ako bi se postavilo i pitanje izgradnje trećeg, šansi gotovo i da nema – ističe Jakovac. On kaže da je ipak neizvesno šta će se desiti na tim lokacijama, jer je MPC kupio deo parcele na kojoj je Delta trebalo da gradi tržni centar, tako da ova kompanija mora da napravi novi plan.

U međuvremenu, planove za rekonstrukciju postojećeg stadiona napravila je uprava Crvene Zvezde, a juče je i generalni sekretar tog kluba Andrija Kleut potvrdio da je ta investicija u fazi idejnog projekta, kao i da je portugalski konzorcijum Sonae siera zainteresovan je da investira u taj posao.

– Rušenje postojećeg stadiona se ne spominje, a ono što je najvažnije, ukoliko dođe do realizacije ovog projekta, stadion bi bio u funkciji sve vreme jer bi se radilo fazno, tribina po tribina, pa bi se utakmice igrale bez problema – ističe Kleut.

Crvena zvezda i Sonae siera su, prema rečima Kleuta, potpisale memorandum o razumevanju i tehničkim detaljima, koji će naravno morati da bude usklađen sa eventualnim promenama generalnog urbanističkog plana grada. „Tek tada ćemo moći da razgovaramo o konkretnoj kvadraturi koja bi se gradila na stadionu i oko njega“, naglasio je Kleut. On ističe da se još ne zna kako bi ugovor izgledao, a prvi sledeći potez koji u Zvedzdi očekuju je „zeleno svetlo“ od strane državnih insitucija. „Obratili smo se gradu, realizacija ovog projekta trajala bi najmanje tri do četiri godine, a samo za prikupljanja papira i dozvola biće potrebno oko godinu dana“, kaže Kleut.

Novi stadion bio bi neophodan i sportskom društvu Partizan, jer sadašnji objekat više ne ispunjava savremene evropske kriterijume za održavanje takmičenja, ali u tom klubu umesto o gradnji, moraju da razmišljaju o tome kako da ostanu u vlasnici postojećeg objekta, što je prvi uslov za svaki naredni potez. „Sadašnji stadion, koji se vodio kao vlasništvo Jugoslovenske narodne armije, dobili smo posle šestogodišnjeg spora, još aprila 1989.“ kažu u tom klubu i podsećaju da je Ministarstvo odbrane Srbije, povelo je sudski postupak za vraćanje Partizanovog stadiona u svoj posed.

U Ministartsvu odbrane podsećaju da je ugovorom od 28. marta 1990, zaključenim između države i sportskog društva Partizan, tom klubu preneto pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja na nepokretnostima koje su bile sredstva JNA, bez naknade. U saopštenju koje je medijima dostavilo Ministartsvo odbrane, navodi se da je „sedam godina kasnije, 1997, Vojska Jugoslavije, podnela je tužbu protiv Partizana, radi utvrđenja ništavnosti tog ugovora, zajedno sa predlogom za određivanje privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti. Ministarstvo je tužbu obnovilo 20. marta 2007, a Drugi opštinski sud je jula 2009. doneo rešenje kojim se zabranjuje Partizanu otuđenje i opterećenje nepokretnosti, što je potvrdio i Okružni sud u Beogradu“. U tom Ministarstvu, povodom insinuacija da je ministar odbrane Dragan Šutanovac potpisao pomenutu tužbu, podsećaju da je on stupio na dužnost tek 15. maja 2007.