Za četiri godine, kada istekne ugovor koji Gasprom ima sa Ukrajinom, gas za potrošače u Evropi neće više biti transportovan preko teritorije te zemlje već će dolaziti preko Turske, kroz koju će biti izgrađen novi gasovod. Zemlje Evropske unije će količine gasa koje su im potrebne preuzimati na tursko-grčkoj granici. Takođe, Rusija će nastaviti da snabdeva Evropu „plavim energentom“ putem gasovoda Severni tok – izjavio je juče Aleksandar Čepurin, ambasador Rusije u Srbiji, na skupu „Ruski energetski projekti na Balkanu posle Južnog toka“ održanom u Beogradskoj poslovnoj školi.
Prema njegovim rečima, zemlje Balkana, među njima i Srbija, treba da odluče kako će se snabdevati gasom, nakon što prestane dopremanje preko Ukrajine i da su ključna pitanja količina, cena i pouzdanost u snabdevanju.
– Preko Turske do granice sa Grčkom će se graditi četiri cevovoda, a prvi će biti završen 2016. godine – istakao je Čepurin i dodao da je Turska posle Nemačke najveći kupac ruskog gasa. Ruski ambasador je naglasio da je osnovni razlog zaustavljanja izgradnje Južnog toka „destruktivno ponašanje Brisela“, te da su nadanja zemalja jugoistočne Evrope da će obezbediti sigurno snabdevanje „plavim energentom“ uništene zbog „tuđih interesa motivisanih geopolitičkim razlozima“.
Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, istakao je da je Srbija energetski siromašna zemlja.
– Postoji privid da Srbija nije toliko energetski zavisna od uvoza, ali jedini razlog za to je što je industrija u zemlji gotovo potpuno uništena i ne radi. Da je slučaj drugačiji, ta zavisnost bi faktički bila daleko veća. U praksi, Srbija je veoma zavisna od uvoza nafte, gasa pa čak i kvalitetnog uglja. Zbog toga treba razvijati energetsku strategiju koja je najjeftinija i najracionalnija. U tom smislu treba se orijentisati na izgradnju takozvanih gasnih elektrana koje bi bile izgrađene u svim većim gradovima Srbije. Te gasne elektrane bi obezbedile dovoljne količine električne energije koje ćemo izgubiti onog trenutka kada zbog dotrajalosti prekinu sa radom pojedina proizvodna postrojenja u termoelektranama – naglasio je Vuletić.
On je dodao da gas iz naftnih škriljaca iz Sjedinjenih Američkih Država nikako ne može da bude alternativa izgradnji Južnog toka i da postoje brojni problemi za realizaciju takvog projekta.
Škriljci – komplikovano i skupo
– Prvi problem u planu sa naftnim škriljcima je transport. Taj energent bi naime velikim specijalizovanim brodovima trebalo da se prevozi do Evrope, a ta putovanja traju po čitavih sedam dana. Nakon toga bi trebalo izgraditi velike terminale u Evropi u kojima bi se taj energent skladištio i obrađivao za dalju upotrebu. To je sve izuzetno komplikovano, zahtevno i skupo, a cena naftnih škriljaca je u ovom trenutku bar dva puta viša na tržištu od ruskog gasa – zaključio je Vuletić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
