Cipras neće ugroziti brzu prugu do Budimpešte

Prethodna vlada u Grčkoj planirala je prodaju 67 odsto državnog udela u luci Pirej, a ponudu je već poslala kineska grupacija Kosko, koja je još 2008. dobila 35-godišnju koncesiju za proširenje dva glavna kontejnerska terminala u toj luci. Nova grčka vlada saopštila je da namerava da zaustavi nekoliko procesa privatizacije, uključujući i Luke Pirej. Najveća luka u Grčkoj je centralni deo plana privatizacije koju zahtevaju poverioci Grčke, dok je Kina nameravala da tu razvije centralno transportno čvorište u Evropi. Sredinom januara potpisan je i trilateralni plan saradnje Kine, Mađarske i Srbije o izgradnji i modernizaciji pruge Beograd-Budimpešta, kojim je dogovoreno da izgradnja pruge počne krajem 2015, a da ceo projekat bude završen za dve godine.

U „Železnicama Srbije“ kažu da nema zvaničnih najava iz Grčke da može da bude problema u funkcionisanju železničkog transporta kontejnera iz luke Pirej kroz Srbiju, te da se ne očekuju „nikakve poteškoće u realizaciji projekta modernizacije pruge“.

– U našoj zemlji trenutno boravi i generalni direktor Grčkih železnica Atanasios Ziliaskopoulos, povodom sastanka Grupe železnica jugoistočne Evrope i ne samo da nije bilo reči o bilo kakvom prekidu transporta kontejnera iz Luke Pirej, već se razgovaralo i o zajedničkom unapređenju prevoza kontejnera na ovoj trasi. Kada je reč o izgradnji i modernizaciji pruge Beograd – Budimpešta, stručnjaci kineskih železnica u subotu obilaze prugu Beograd – Novi Sad, kako bi se upoznali sa situacijom na terenu, a sve ostale aktivnosti na realizaciji ovog projekta sa kineskim partnerima nesmetano se nastavljaju – navode u Železnicama.

Ni ekonomisti ne strahuju da bi gradnja brze pruge mogla da bude ugrožena, a većina smatra da su predizborna obećanja grčke Sirize ishitrena i da će se u konačnom dogovoru sa Kinom iznaći kompromisno rešenje.

– Ta odluka je očekivana s obzirom da je vlada levo orijentisana, ali pitanje je da li će ona moći i hteti da ostane dosledna na toj liniji, jer se već čuju nagoveštaji da će odustati od radikalnih mera koje su u izbornoj kampanji obećavane, već je počela mnogo blaža retorika po pitanju spoljnoekonomske zaduženosti. Čini se da ni u ovoj stvari odluka nije konačna, i da treba očekivati neke modifikacije usled pritiska stranih faktora, pre svega poverilaca, jer ako si mnogo dužan, ne možeš da budeš mnogo agresivan – kaže za Danas Ljubomir Madžar, bivši profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Ekonomista Milojko Arsić potvrđuje da će grčka i kineska strana verovatno postići dogovor o nekom drugom aranžmanu.

– Grčkoj je potreban novac i mislim da neće potpuno odbiti saradnju sa Kinom, možda to preraste u koncesiju, ugovor o zakupu ili poseban ugovor o iznajmljivanju prostora. Ne bi trebalo ishitreno procenjivati, ali to ukazuje kako neki projekti koji se najavljuju kao izvesni mogu da budu dovedeni u pitanje, zbog nekih faktora koji su potpuno van naše kontrole – smatra Arsić.

Ukoliko bi dogovor ipak propao, kaže Arsić, modernizacija pruge Beograd – Budimpešta za Kineze bi postao komercijalni projekat.

– U tom slučaju Kina ne bi bila investitor već kreditor, i ne bi razmišljala o isplativosti projekta, ali bi verovatno tražila povoljnije uslove sa stanovišta finansija, kao u izgradnji mosta Zemun – Borča. Ionako nije predviđeno da to bude njihova direktna investicija. Onda se postavlja pitanje koliko bi ceo projekat za nas bio isplativ, ukoliko bi deo pruge u Srbiji bio naš, a deo mađarski, da li bi ta pruga imala toliki promet – zaključuje Arsić.

Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović je ocenio da je za Srbiju najbolje rešenje da se projekat modernizacije pruge sprovede putem koncesije, a da Kinezi u potpunosti investiraju u izgradnju i održavanje te infrastrukture, jer je većim delom, taj put upravo njima interes. Pruga Beograd – Budimpešta, po njegovoj oceni, ima smisla za Srbiju tek kada bi se potpuno povezala sa lukom Pirej.

– Tada bi to postalo važno železničko čvorište, ne samo za transport kineske robe, nego i roba iz centralne Evrope i Balkana. Naša železnica bi postala konkurentnija, imala bi veći obim prometa robe, broj putnika bi se povećao, dok sama pruga od Beograda do Budimpešte u robnom transportu ne znači puno, niti u pogledu prevoza putnika – rekao je Đogović i dodao da ostaje da se vidi šta će se dalje desiti nakon isteka koncesije, ali „čak i da luka ode potpuno u ruke Grka, Kinezi će i dalje prevoziti svoju robu preko luke Pirej ka drugim zemljama Evrope jer im je to povoljna maršruta“.

Brza pruga nije za teretni saobraćaj

Ekonomista Milan Kovačević ocenio je da pruga Beograd – Budimpešta nema direktne veze s lukom Pirej, jer brza pruga ne služi za teretni saobraćaj.

– Niko pametan ne bi brzinom preko 200 kilometara gurao teret. Za teret je neophodna dobra organizacija i pouzdana isporuka, a ne brzina samog voza – rekao je on i dodao da bi za Kinu bilo značajno da napravi jednu takvu prugu u Evropi, na pravcu njihovih tokova robe, ali da se postavlja pitanje koliko je to isplativo za Srbiju. „Ako ćemo mi uložiti više stotina miliona evra u tu prugu, postavlja se pitanje imamo li dovoljno putnika koji će biti spremni da plate kartu čija će cena biti slična avionskoj karti“, dodao je Kovačević.

On je ocenio da Kinezi imaju „viška novca“, i da im je isplativije da „umesto držanja novca u obveznicama američke banke, što donosi sve manju kamatu, novac daju Srbiji koja će ga vratiti s kamatom, a Kinezi će tako povećati svoj bruto domaći proizvod“. Beta

Kina veoma zabrinuta zbog grčke odluke

Ministarstvo trgovine Kine je saopštilo da je „veoma zabrinuto“ zbog obustavljanja privatizacije Luke Pirej, što je najavila nova vlada Grčke, podsećajući da je kineska grupacija KOSKO dogovorila s prethodnom vladom u Atini da otkupi većinski deo lučkog preduzeća.

„Iz štampe smo saznali da je nova vlada Grčke 28. januara najavila da obustavlja privatizaciju Luke Pirej. To nas veoma zabrinjava. Nameravamo da pozovemo grčku vladu da zaštiti zakonska prava i interese kineskih kompanija u Grčkoj, uključujući KOSKO „, rekao je Šen Danang, portparol Ministarstva trgovine Kine.

Kinezi obećali milijardu evra za Pirej

Potpisivanjem sporazuma o koncesiji pirejske luke, kineski gigant Kosko (Čajna oušen šiping grup) obavezao se da odmah uloži milijardu evra za modernizaciju trgovačkih terminala i utrostruči kapacitet luke. Pirejska luka je jedna od deset najvećih u Evropi i kontejnerski terminal broj jedan u istočnom Mediteranu. Grčku poseduje 20 odsto svetske trgovačke flote, a upravo grčkim trgovačkim brodovima se prevozi oko 50 odsto kineske robe ka Evropi.