Dačić: Korak ka rešavanju problema srpske ekonomije

On je naglasio da su budžetom za narednu godinu obezbeđeni stabilnost plata i penzija, za trećinu veća sredstva za kulturu, sačuvana je stabilnost i obezbeđene garancije da strane investicije imaju odgovarajući ambijent za ulaganje, da evrointegracije teku nesmetano i da se Srbija približava evropskim standardima. Premijer je najavio i donošenje novog Zakona o radu i dubinsku reformu penzijskog sistema koja treba da omogući njegovu održivost.

Obraćajući se poslanicima republičkog parlamenta i ministar finansija Lazar Krstić rekao je da ovo nije ni idealan ni najbolji budžet, već jedini mogući put i smer.

– Ovaj dokument je sve što moramo da uradimo da ne bismo imali deficit od devet odsto i da se ne bismo suočili sa krizom javnog duga za godinu-dve. To se neće desiti predloženim budžetom za 2014, pratećim merama i trogodišnjim planom predviđenim u Fiskalnoj strategiji – rekao je Krstić i dodao da je Vlada u ograničenom prostoru u kome je morala da deluje postigla maksimum, a da će predloženim merama biti postignut minimum potreban da država nastavi da normalno funkcioniše.

Krstić je istakao da je taj minimum stabilizacija javnog duga, a postavljeni cilj je da se on zadrži na oko 70 odsto BDP-a do 2016. godine. On je podsetio da će konsolidovani budžetski deficit naredne godine biti 7,1 odsto BDP-a, umesto blizu devet odsto koliko bi bio bez sprovedenih mera, a da će na republičkom nivou deficit budžeta biti smanjen za 0,1 odsto u odnosu na deficit predviđen rebalansom budžeta za 2013.

Poslanicima se juče obratio i ministar privrede Saša Radulović, koji je naveo da će se nova ekonomska politika bazirati na razvoju domaće privrede, zapošljavanju i rastu životnog standarda. „Srbija je vodila potpuno pogrešnu ekonomsku politiku, što nas je koštalo gubitka oko 300.000 radnih mesta, urušene ekonomije i zapuštenih preduzeća u restrukturiranju. On je ocenio da, novim budžetom, Vlada Srbije menja kurs i zasnova ga na profitu i održivosti. Glavni fokus sledeće godine, kako je rekao, biće 153 preduzeća u restukturiranju i njihovo „čišćenje“, kako bi mogla da nađu strateške partnere.

Predstavnici Ujedinjenih regiona Srbije, Demokratske stranke Srbije, Zajedno za Srbiju najavili su da neće podržati predlog budžeta za narednu godinu, jer smatraju da nije realan. „Predviđene su šest puta veće subvencije u preduzeća u restrukturiranju, a pri tome nema ulaganja u poljoprivredu, niti u privredni rast Srbije. Nastavlja se zaduživanje, a ulaže se u propala preduzeća u restrukturiranju, 300 miliona evra baca se u trenutku kada država štedi na platama profesora i lekara“, rekao je Dinkić, koji je kritikovao i to što u predlogu budžeta nema agresivnog razduživanja, već se nastavlja zaduživanje.

A Nenad Popović, poslanik DSS, ocenio je da njegova stranka ne može da podrži predloženi dokument jer je nerealan i na prihodnoj i na rashodnoj strani.

„Država nema dovoljno prihoda ni za ovu godinu i zato će biti potreban još jedan rebalans ovogodišnjeg budžeta“, naveo je Popović, dok je šef poslaničke grupe Zajedno za Srbiju Dušan Petrović najavio da ni ta stranka neće podržati budžet jer u njemu ne postoji komponenta razvoja. Za razliku od opozicije sve vladajuće stranke navele su da će podržati tekst najvažnijeg zakona, bez obzira na brojne primedbe.

Bilans

Ministar finansija naveo je i da će u idućoj godini, prema predlogu budžeta, na republičkom nivou prihodi biti 930 milijardi dinara, što je nominalni rast od 6,5 odsto u odnosu na rebalans, a rashodi 1,112 milijardi dinara, što je rast od 5,8 odsto, dok će deficit biti 182 milijarde, odnosno 4,6 odsto BDP-a.

Podnet 171 amandman

Na Predlog zakona o budžetu za 2014. godinu podnet je 171 amandman, od kojih je Vlada Srbije podnela ukupno 12. Među vladinim amandmanima nalazi se i predlog da se u razdelu koji se odnosi na garancije za zaduživanje Srbijagasa radi održavanja tekuće likvidnosti, smanje rashodi sa 200 miliona evra na 200 miliona dolara.