Dinkić: Rast obaveza po osnovu kamata neizdrživ i neodrživ

– Da bi rast javnog duga bio zaustavljen 2014. godine, potrebno je da se budžetski deficit u 2013. godini prepolovi na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Paketom mera koje su na dnevnom redu obezbeđuje se da taj deficit sledeće godine bude četiri odsto BDP-a, tako da će biti potrebne dodatne mere u budžetu za 2013. godinu kako bi deficit bio sveden na potreban nivo – rekao je Dinkić.

On je istakao da je rast obaveza Srbije po osnovu kamata nezadrživ i neodrživ , a te obaveze veće su od budžeta bilo kog ministarstva, a tri puta veće od agrarnog budžeta. Do rebalansa su ovogodišnje obaveze zemlje po osnovu kamata iznosile 55 milijardi dinara, posle rebalansa će iznositi 66 milijardi dinara, a dogodine će narasti na 93 milijarde dinara, rekao je Dinkić i dodao da je zato čišćenje budžetskog deficita neophodno.

Uz tvrdnju da je najveći problem naših finansija nedisciplina, Dinkić je kao naročito obećavajuću meru istakao ukidanje sopstvenih prihoda budžetskih korisnika, jer su ti prihodi dobrim delom trošeni „neracionalno, nenamenski i rasipnički“. Sopstveni prihodi budžetskih korisnika izmenom Zakona o budžetskom sistemu biće ubuduće integrisani u budžet.“ Ti sopstveni prihodi bi u 2013. godini iznosili oko 400 miliona evra, a sigurno polovina od te sume može da se uštedi“, rekao je Dinkić i dodao da nikad u istoriji naših javnih finansija rashodi koji su bili finansirani sopstvenim prihodima budžetskih korisnika nisu bili predmet kontrole. Dinkić je rekao da će se ovom merom postići uštede na rashodnoj strani budžeta već ove godine, a sledeće 120 milijardi dinara.

Ministar finansija je najavio da će tokom sledećih mesec dana biti donet srednjoročni plan ne samo fiskalnih mera nego i strukturnih reformi kojima bi budžetski deficit trebalo 2013. da bude sveden na 3,5 odsto BDPa, 2014. godine na 1,9 posto BDPa, 2015. godine na jedan odsto BDPa. „A 2016. godine ćemo imati balansiran budžet“, rekao je Dinkić.

Varali na hartijama od vrednosti

Beograd – Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić ostao je pri svojoj tvrdnji da je Vlada Srbije, čiji je premijer bio Mirko Cvetković, pred kraj 2011. godine frizirala podatke o javnom dugu Srbije. Na sednici Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije Dinkić je rekao da su podaci o javnom dugu doterivani tako što su hartije od vrednosti prikazivane po diskontovanoj (umanjenoj), a ne po nominalnoj vrednosti, kako se radilo dotad, kako se radi sada i kako radi MMF. „Samo metodološke razlike u obračunu duga ne bi dale toliku razliku od 4,5 procentnih poena, odnosno 135 milijardi dinara“, rekao je Dinkić.

Bivši premijer Mirko Cvetković ostao je pri svojoj tvrdnji da doterivanja podataka o javnom dugu nije bilo.

Poslanik Liberalno-demokratske partije Bojan Đurić je optužio sadašnju Vladu Srbije i Ministarstvo finansija da i sami varaju sa podacima o platama Ministarstva unutrašnjih poslova, tako što jedan njihov deo prikazuju kao socijalna davanja. Tako ćemo opet doći u situaciju da će neka buduća vlada, sadašnju Vladu Srbije optužiti za prevaru, rekao je Đurić.

Sednici Odbora za finansije prisustvovali su i članovi Fiskalnog saveta Republike Srbije.

Poslanik Demokratske stranke Srbije Petar Petković zahtevao je na samom početku sednice Narodne skupštine Republike Srbije da se parlament pozabavi sumnjama o lažiranju javnog duga jer se radi o velikoj sumi od 1,2 milijarde evra i važno je da se utvrdi da li je lažiranja bilo ili nije. Podsećajući da je Srbija već dužna 15 milijardi evra i da se njen javni dug svaki dan uvećava za dodatnih 7,5 miliona evra, Petković je za takvo stanje okrivio politiku da EU nema alternativu koja je, po njegovim rečima, i sama prevara.

R. Ćirković

Đurić: Kakva treba da bude politika države u medijima

Beograd – Poslanik Liberalno-demokratske partije Bojan Đurić rekao je juče da mu je teško da ocenjuje konkretne stvari koje je o otkupu udela u „Politici“, „Večernjim novostima“ i „Dnevniku“ izneo potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. „S druge strane LDP je krajem prošle godine govorila da se otvara situacija u kojoj VAC želi da izađe sa domaćeg tržišta i da druga strana odnosno država kao suvlasnik 50 odsto u Kompaniji PNM ima pravo preče kupovine i da o tome treba razgovarati“, rekao je Đurić novinarima u Narodnoj skupštini i dodao da se „to očigledno nije dogodilo“. Đurić je rekao da bi svakako trebalo videti zašto država nije iskoristila svoje pravo preče kupovine i pri tome na jednu stranu treba staviti pitanje eventualne pravne ili krivične odgovornosti, čime treba da se bave nadležni organi u skladu sa zakonom, a na drugu stranu pitanje odnosa države i medija. „Kakva treba da bude politika države u medijima, prisustvo … Bez odgovora na ta pitanja imaćemo slične situacije i u budućnosti“, rekao je Đurić. R. Ć.