Preporuka Ministarstva finansija da banke odobre reprogram klijentima koji imaju kredite u švajcarskim francima, a spadaju u socijalno ugrožene, naišla je na pozitivan odjek u udruženjima potrošača, uprkos kritikama da su preporuke nedorečene.
Tako Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže za Danas da je ovo prvi put da su banke, koje su učestvovale u pregovorima sa Ministarstvom, napravile iskorak u rešavanju ovog problema.
– Međutim, mora da se jasno odredi ko je socijalno ugrožen i ko zbog toga ne može da otplaćuje kredit, a ko je uzimao kredite da bi ostvario profit, pošto ima i takvih ljudi – napominje Papović.
On zbog toga pozdravlja odredbu u preporuci, kojom je bankama savetovano da reprogram odobre onima koji su zajam uzimali da bi kupili prvi stan, to jest da bi rešili svoje stambeno pitanje, ali ne i onima, koji su na taj način kupovali drugi, treći ili četvrti stan.
– Tačno je da je i u to vreme tadašnji guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozoravao građane na opasnosti od zaduživanja u švajcarskim francima, ali treba znati da su mnogi ljudi tada mogli da dobiju samo takav kredit, jer nisu imali dovoljna primanja da bi se zadužili u evrima. Zato sada treba razgraničiti između takvih klijenata banaka i onih koji su uzimali zajmove zarad profita – kaže Papović.
Prema njegovim rečima, mnoge organizacije su do sada na pogrešan način pristupale ovom problemu „okupljajući na desetine hiljada članova, a da su jedinu korist od svega imali njihovi advokati“. Umesto toga, NOPS je, kako dodaje, do sada rešio više od 200 slučajeva građana oštećenih zbog ovakvih kredita, ali „svaki put u dogovoru sa bankama“.
– Neki su se previše zaigrali, misleći da će kampovanjem i pištaljkama nešto postići, a ispostavilo se suprotno – dodaje Papović.
Zbog toga je po njemu, ova preporuka prvi pravi korak napred, jer su ga načinile i banke, ali mnogo toga treba još precizirati.
– Neophodno je da se naprave socijalne karte kako bismo tačno znali ko je socijalno ugrožen, a ko nije. Jer, u preporuci se recimo navodi da reprogram treba odobriti onima čijoj porodici ne ostaje dovoljno novca za normalan život kada plate ratu za kredit u francima. Ali šta je to normalan život? Neko ko zarađuje 25.000 dinara kada plati ratu sigurno ne može normalno da živi, ali isto tako i onaj koji zarađuje 80.000 možda oseća da njegov život nije normalan nakon plaćanja uvećane rate. Zato je potrebno da se ovi detalji razjasne – zaključuje Papović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
