Domaći građevinari u raljama stranih kreditora

Petrović objašnjava da tenderske procedure nisu dobre ni dorečene, jer na njima pobeđuju firme sa najnižom ponuđenom cenom.

– Kao država smo na niskim granama kada su infrastrukturni projekti u pitanju, jer u budžetu za njih nema novca. Sva sredstva obezbeđujemo iz kredita, bilo kineskih, azerbejdžanskih ili kredita neke od investicionih banaka, a pravila tenderskih procedura striktno su pod kontrolom tih banaka. Još u staroj Jugoslaviji najniže ponude odbijane su kao špekulativne ili neozbiljne. Sada takve ponuđače ne možete da odbijete, jer se unapred sumnja da je u pitanju korupcija ili slično. Podizvođači sa takvim cenama ne mogu da urade projekat, ali ipak konkurišu jer država uglavnom ne odradi sav posao, recimo eksproprijaciju. Tako dođete u paradoksalnu situaciju da uposlite neželjenog podizvođača, stranca koji je dao spekulativnu cenu, a on već prvog dana počinje da traže slabe tačke i za to angažuje najkvalitetnijeg klejm eksperta, koji se godinama bavi pravnom regulativom u građevini. Naša javna preduzeća koja vode te projekte ni izbliza nemaju stručnjake koji mogu da im pariraju – objašnjava Petrović.

On dodaje da država tako plaća ogromne odštetne zahteve, pa se ponovo zadužuje kod istih banaka, koje i na taj način ostvaruju profit.

– To je začarani krug, i zbog toga uopšte ne vidim budućnost za naše građevinske kompanije, osim da nekome budu podizvođači, treća ili četvrta ruka, da rade za malu zaradu i da pri tom budu uslovljavane prilikom isplate – dodaje naš sagovornik.

On objašnjava da ni država ne bi smela da uvodi podizvođače u posao ukoliko nije rešila sve nedostatke u projektima.

– Primera radi, na Koridoru 10 naših firmi uopšte nema, što je veliki propust i velika greška. Propustili smo veliku priliku da uposlimo domaću operativu, to je ogroman posao, te dve deonice, istok i jug prema bugarskoj granici imaju ukupno 180 kilometara auto-puta. Neke naše firme su pokušale da budu podizvođači, i sve su u problemima, toliko da ih verovatno za par godina neće ni biti – tvrdi Petrović.

Govoreći o učešću u izgradnji mosta Zemun – Borča, Petrović je naglasio da je «Ratko Mitrović», kao firma podizvođač kineskog CNBC-a, za različite vrste završnih radova angažovala veliki broj domaćih firmi.

– Trudimo se pre svega da za podizvođačke radove, i za pozicije za koje nam tehnički uslovi dozvoljavaju, angažujemo domaća preduzeća, snabdevače i proizvode, od kišne kanalizacije do odbojnih ograda. To nije uvek lako, jer nam privreda posrće, a treba sve ukomponovati, ispratiti, ispoštovati rokove i postići željeni kvalitet, koji ne sme da se dovede u pitanje. Naše firme imaju kvalitetne proizvode, savremenu opremu, profesionalni su i spremni da rade i po 16 sati – zaključuje Petrović.

Podizvođači

„Ratko Mitrović“ niskogradnja angažovana je na izgradnji pristupnih saobraćajnica za most Zemun – Borča, u ukupnoj dužini od oko 20 kilometara. Prva faza radova biće završena do sredine decembra, dok je planom za drugu predviđen oktobar naredne godine, iako je veći deo radova već obavljen. Na gradilištu čija se slika svakodnevno menja, u svakom momentu je 300 do 400 radnika na trasi.

Rusi i srednja Azija

– Jedina alternativa za srpsku građevinu je angažovanje na ruskom tržištu, koje je otvoreno za naše građevinare. Za tu zemlju je upošljavanje nekoliko naših firmi kap u moru. Ali, naša zvanična politika trebalo bi da podrži taj pravac, jer su nam građevinci odlični, i dalje imamo jako veliki potencijal, dobre stručnjake i izlazak na to tržište, ali i druge države srednje Azije bi bile bitne – kaže Goran Petrović i dodaje da se na našem tržištu situacija neće poboljšati dok god budemo zavisili od stranih kredita.