Država godinama ignoriše teško obolele

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

  Republički fond za zdravstveno osiguranje godinama odbija saradnju sa Atomskom banjom Gornja Trepča tako da nijedan dinar obolelima iz Srbije ne može da bude refundiran. Za razliku od nas – Slovenija, Rusija i Republika Srpska sarađuju sa banjom kod Čačka i njihovi pacijenti redovno dolaze na rehabilitaciju u Gornju Trepču o trošku države.

– Deprimirajuće deluje na naše ljude kada odu u Gornju Trepču i vide obolele iz Republike Srpske kako mogu besplatno da se rehabilituju, a oni moraju sve da plate. Obraćali smo se svake godine po nekoliko puta Fondu, ali nismo dobili odgovor. U poslednje vreme je nešto bolja komunikacija, ali ni na poslednji dopis nismo dobili odgovor. Čekamo da se završe godišnji odmori pa da ponovo reagujemo – kaže za Danas Vesna Savić iz Društva obolelih od multiple skleroze.

Društvo nije jedino koje je tražilo odgovore od RFZO. I direktor Atomske banje Slavko Milenković je nedavno za naš list rekao da godinama pokušavaju da uspostave saradnju sa RFZO, ali da im to ne polazi za rukom. Poslednji put su tražili dozvolu za 30 ležaja, ali reakcije na njihov zahtev nije bilo. Kako Društvu, tako i banji, ali i Danasu – RFZO sve ostavlja bez odgovora.

Prema rečima Vesne Savić, trenutno u Srbiji ima 7.000 pacijenata sa tom dijagnozom, od toga najviše mladih, mlađih od 40 godina. Banja Gornja Trepča je jedina koja po karakteristikama, pre svega hladnoj vodi, odgovara pacijentima koji boluju od ove teške neurološke bolesti.

– Lekovi su ograničeni, ne postoji nijedan lek koji može da izleči multiplu sklerozu i ako se ovim ljudima ne omogući jedino što im odgovara, onda ne znam šta da kažem – ističe Savićeva.

Ona napominje da su u Društvu svesni finansijske situacije u kojoj je država i znaju da ne mogu svi da dobiju besplatno lečenje ili rehabilitaciju, ali da postoje opcije koje nisu toliko nemoguće, odnosno koje su relativno ostvarive ukoliko postoji volja.

– Ako, na primer, u planu RFZO postoji saradnja sa 25 banja u Srbiji, neka svaka izdvoji bar po jedan krevet za obolelog od MS-a i to bi bilo nešto – napominje Savićeva.

Na spisku zdravstvenih ustanova specijalizovanih za rehabilitaciju, koji se nalazi na sajtu RFZO, ima 20 ustanova, uglavnom specijalnih bolnica koje se nalaze u sklopu banja. Na spisku onih sa kojima RFZO sarađuju su banje u Melencima, Kanjiži, Gamzigradu, potom Sokobanja, Bukovička, Vrnjačka, Mataruška, Niška, Vranjska, Sijarinska, Koviljača, ali ne i Atomska banja Gornja Trepča.

Dan košta 4.000 dinara

Lekari kažu da je organizmu za oporavak potreban bar 21 dan. Toliko je svakom obolelom neophodno da svoj organizam oporavi i pripremi za zimsku ili letnju sezonu (preporuka obolelima od MS-a jeste da u banju idu dva puta godišnje). Samo jedan dan u Atomskoj banji košta oko 4.000 dinara, računajući smeštaj, hranu, bar „dve vode“ i jedne vežbe, što je neki minimum. To znači da bi za jedan boravak u ovoj banji svaki pacijent trebalo da izdvoji 84.000 dinara, što je za male plate i najčešće još manje invalidske penzije više nego veliki izdatak.