Falsifikovanim dokumentima zavarali poreznike

Naime, sredinom novembra 2014. u Farmakom fajnens je ušla poreska inspekcija, a između ostalog, poreznici su tražili sve cenovnike i sve fakture (račune) po kojima je Mlekara prodavala svoje proizvode Fajnensu. Ovaj zahtev državnih organa izazvao je paniku među funkcionerima dva preduzeća, jer se ispostavilo da traženi dokumenti ne postoje. Rešenje je pronađeno u – falsifikovanju.

Kako pokazuje imejl prepiska rukovodilaca umešanih firmi, proces je počeo 17. novembra kada su funkcioneri Fajnensa zatražili od nadležnih u Mlekari da im hitno dostave sve cene po kojima je fakturisano Fajnensu i sve cenovnike koji su bili u primeni, kako bi to dostavili poreskim inspektorima. Mejl je prosleđen i direktoru Mediolanuma Velimiru Jovanoviću. Na to se priključuje i generalni direktor Fajnensa Rajko Šušić, tražeći da Mlekara dostavi „i ‘prvi’ cenovnik potpisan i overen sa vaše strane“. „To ne postoji“, odgovara Vesna Cvejić iz Mlekare. „Kako ne postoji, pa po kojim cenama je Mlekara fakturisala FF-u?“, odvraća Šušić.

Shvativši da traženih dokumenata nema, prepiska staje na neko vreme, tokom kojeg su svi potrebni papiri, kako se čini, na brzinu napisani i poslati na potpis – sa datumom od pre godinu dana!

Tako, dva sata kasnije Šušić šalje sledeći mejl: „U prilogu se nalaze dva dokumenta koja bi trebalo da se overe Miroslavovim faksimilom. Prvi dokument je aneks ugovora o poslovno tehničkoj saradnji datiran na 05. 11. 2013. godine kojim se „pokriva“ promena cene po kojoj Mlekara fakturiše robu FF-u, a drugi dokument je cenovnik od 07. 11. 2013. godine po kome je Mlekara fakturisala robu FF-u do septembra ove godine. Oba dokumenta su nam bitna, jer moramo da ih prezentujemo poreskoj kontroli koja je trenutno u FF-u.“

Miroslav u pomenutom mejlu je Miroslav Bogićević, vlasnik koncerna Farmakom čiji je Mlekara deo, koji je bio i zastupnik u Farmakom Fajnensu. Bogićević, kako se da zaključiti iz gornjeg mejla, nije potpisao pomenuti aneks, već je umesto toga na papir stavljen njegov faksimil. Dokumenta su zatim predočena poreskim inspektorima.

Drugi slučaj antidatiranja dokumentacije, opet kako se čini da bi se stvari „pokrile“ pred poreskim inspektorima, odigrao se krajem marta ove godine, kada je Mlekara već bila u stečaju. Tako 27. marta službenici Mlekare i Fajnensa počinju korespodenciju u vezi s definisanjem aneksa ugovora o poslovnoj saradnji i prometu robe između Mlekare i Fajnensa. Taj aneks je datiran na 4. 11. 2013. godine, dakle više od godinu dana ranije. Dragana Vasić iz Farmakoma šalje mejl: „Ako je ovaj Aneks OK, da što pre organizujemo potpisivanje“.

Novka Stojanović, šef računovodstva Fajnensa, odgovara citiranjem člana Aneksa i pitanjem: „Da li je ovde jasno /za moje inspektore/ da se odnosi na kupoprodajne ugovore između FF i kupaca?“ Vasić: „U Ugovoru stoji da će FF vršiti prodaju Mlekarinih proizvoda, pa samim tim on zaključuje ugovore sa kupcima, ali pošto su „vaši inspektori“ poseban soj ljudi njima se mora crtati – pa sam ipak dodala ko zaključuje Ugovore. Ako nema više ništa da se doda, molim da se danas potpiše. Može prvo direktor (Mlekare Zoran) Matić, pa nek neko donese ovde do Rajka (Šušića), pa da onda šaljemo Nataši (Radunović, zastupniku FF-a).“

Stojanovićeva zatim šalje Matiću dokument sa porukom „Zorane, molim te da ovo potpišeš i pošalješ mi, pričali smo o tome…“, nakon čega Matić prosleđuje mejl sa prilogom „aneks FF MLEKARA 04 11 2013“. Na kraju je definisan aneks sa svim izmenama iz navedenih mejlova. Inače, zanimljivo je i to što se navedena korespodencija odvijala ove godine, kada Farmakom fajnens više nije imao ništa sa Mlekarom, jer je svoj ugovor prethodno, po svemu sudeći 25. decembra 2014, ustupio firmi M.I. Finance, delu Mediolanuma. Prvog februara 2015. M.I. fajnens potpisuje i ugovor sa Mlekarom, nakon čega Farmakom fajnens biva u potpunosti „izbačen“ iz aranžmana, a na njegovo mesto stupa M.I. fajnens.

Zanimljivo je i da je M.I. fajnens 25. decembra potpisao i ugovor o zakupu Mlekare (dakle, paralelno sa ugovorom o poslovnoj saradnji sa Mlekarom), što su čak i nadležni službenici smatrali kontradiktornim. Tako Dragana Vasić 24. februara ove godine piše:

„Poenta Ugovora o poslovno tehničkoj saradnji je da Mlekara treba da bude proizvođač, što podrazumeva da ima i opremu na kojoj proizvodi, a kako ju je dala u Zakup, to je onda malo nemoguće. Zato sam ja u članu 3 stav 1 i navela da MI Finance održava i servisira opremu, ali da je Mlekara koristi u procesu proizvodnje da bi se to malo ispeglalo. Zato bih ja iz ovog ugovora o poslovnoj saradnji (sem u Preambuli) izbrisala iz članova 5 i 10 pozivanje na ugovor o zakupu… Zaključak je sledeći: ova dva ugovora mogu da egzistiraju odvojeno samo ako se šalju različitim institucijama…“. Inače, Mlekara Šabac je pomenutim ugovorom o zakupu data MI fajnensu po ceni od samo 9.000 evra mesečno. Hronologija

Nad Mlekarom Šabac, nekada jednim od najvećih proizvođača mleka i mlečnih proizvoda, u martu ove godine je otvoren stečaj, nakon što su njeni računi skoro dve godine bili u blokadi. U međuvremenu, mlekara je nastavila da radi tako što su uz saglasnost države i banaka, sistem Farmakom kojem je mlekara pripadala, zatim sama mlekara i privatna firma Mediolanum invest sklopile ugovor koji je praktično sve novčane tokove izmestio iz mlekare u novoosnovano preduzeće Farmakom fajnens (FF). Na taj način je sav novac koji bi bio zarađen od prodaje mlekarinih proizvoda ostajao van domašaja njenih poverilaca.