Gas iz zapadne Evrope moguće rešenje

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović ističe da našoj zemlji nije ponuđeno učešće ni u jednom od projekata izgradnje gasovoda u regionu i da joj je jedino dostupan ruski gas. On je dodao da jugoistočna Evropa nema alternativu u snabdevanju gasom, a da su količine tog energenta koje bi se gasovodom TAP dopremale iz Azerbejdžana već zakupljene, a iz Hrvatske i Bugarske ne postoje gasovodi regionalnog kapaciteta koji bi mogli da dopremaju gas do Srbije. Prema Bajatovićevim rečima, zbog svega toga Srbija je počela pregovore o novim pravcima snabdevanja gasom, sa severa, koji bi trebalo da stižu iz novog gasovoda koji planiraju da grade Rusi, „Severnog toka dva“. Taj gasovod bi raspolagao kapacitetom od 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, koji bi se transportovao po dnu Baltičkog mora do obale Nemačke. Cevovod bi išao paralelno sa već postojećim gasovodom „Severni tok“, koji ima identičan kapacitet. Gasprom je sa partnerima početkom septembra sklopio sporazum za gradnju „Severnog toka 2“. Osnovana je i zajednička kompanija za realizaciju projekta, NJu juropien pajplajn u kojoj Gasprom poseduje kontrolni vlasnički paket od 51 odsto, E.ON, Šel, OMV i BASF/Vinteršel po deset, a ENGIE devet odsto. Procenjuje se da bi cena izgradnje „Severnog toka 2“ trebalo da iznosi 9,9 milijardi dolara. Finansijski eksperti smatraju da bi Gaspromu sakupljanje novca za realizaciju projekta moglo da predstavlja veliki problem zbog sankcija Evropske unije prema Rusiji koje onemogućavaju dobijanje kredita te bi izgradnja „Severnog toka 2“ rusku državnu kompaniju Gasprom mogla čak da dovede i do bankrota.

Slobodan Ružić, direktor kompanije Enerdži sejving grup, ističe za Danas da je snabdevanje gasom Srbije iz zemalja sa zapada Evropske unije u teoriji moguće ali da se postavlja pitanje da li postoje prenosni kapaciteti za takav jedan poduhvat.

– Već se dešavalo da se Srbija u kriznim periodima snabdeva gasom iz zemalja zapadne Evrope. Međutim tada je bilo reč o manjim količinama. Sada je pak reč o količinama „plavog energenta“ koje bi trebalo da predstavljaju alternativu snabdevanju iz pravca Mađarske. Da bi se pravilno odgovorilo na pitanje da li je moguće snabdevanje Srbije gasom iz neke od zemalja zapadne Evrope prvo treba utvrditi da li postoje prenosni kapaciteti i ako postoje potrebno ih je blagovremeno rezervisati. Takođe treba ispitati mogućnosti i karakteristike prenosne mreže. Prenosna mreža je pravljena za sopstveno snabdevanje Evrope gasom, a ne za transport ka Srbiji pa treba utvrditi da li postoje tehničke mogućnosti za realizaciju tog projekta – naglašava naš sagovornik.

On dodaje da bi za podmirivanje potreba Srbije za gasom od strateškog značaja bila izgradnja gasne interkonekcije za Bugarskom.

– Taj projekat je veoma važan za Srbiju i trebalo ga je realizovati još ranije. Taj dvosmerni gasovod bi mnogo značio za energetsku stabilnost zemlje. Obezbeđivao bi potrebne količine „plavog energenta“. U tom slučaju Srbiji ne bi bilo nužno učešće u velikim međunarodnim gasnim projektima. Srbija bi dobijala gas iz pravca Bugarske i bilo bi sasvim svejedno da li je reč o ruskom ili azerbejdžanskom gasu. Zato je potrebno stvoriti uslove za izgradnju gasovoda Niš – Dimitrovgrad – zaključuje naš sagovornik.