Gde odlazi srpsko zlato

Dobar primer za to je lanac radnji u vlasništvu dvojice hrvatskih državljana – Gold exchange. Prva ovakva radnja otvorena je pre manje od godinu dana jula prošle godine a danas ih, prema podacima sa sajta, ima 76 u Srbiji, od toga 14 u Beogradu, a čak 29 u Vojvodini. Cena koju oni plaćaju za gram zlata ili srebra varira, kako nam je rečeno, što od kretanja na berzi, što od komada koji onaj koji prodaje ima da ponudi.

Vlasnici zlatara koji uz trgovinu imaju i svoju proizvodnju, nisu srećni što su dobili konkurenciju u ovakvim otkupnim radnjama. Naime, većina novih učesnika na tom tržištu nema proizvodnju, iako bi to morali bar prema relativno novom Zakonu o kontroli predmeta od dragocenih metala. Neki od njih su se snašli tako što su opremu kupili, ali je još nisu ni raspakovali, a takvima opet inspekcije ne mogu ništa jer su ispoštovali zakon.

Lucija Dujović, direktorka sektora za kontrolu i nadzor u Direkciji za mere i dragocene metale, kaže za Danas da je posle usvajanja novog zakona ova oblast bolje regulisana, ali da i sada ima mnogo onih koji se bave otkupom zlata iako na to nemaju pravo. Zakon propisuje da se otkupom zlata može baviti samo onaj koji je registrovan za obavljanje delatnosti proizvodnje predmeta od dragocenih metala, koji ima znak proizvođača i koji u svojim prostorijama na vidnom mestu drži i rešenje o znaku proizvođača.

Ono što može Direkcija jeste da podnese prekršajne prijave protiv onih koji se time bave, a nisu registrovani kao proizvođači.

– Od septembra 2012. kada se počelo sa nadzorom otkupa zlata do juna ove godine, podneta su ukupno 34 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka za one koji su nezakonito vršili otkup upotrebljivanih predmeta od dragocenih metala – napominje Dujovićeva i dodaje da oni u Direkciji nemaju uvid u to šta se dalje dešava sa tim postupcima.

Direkcija za mere i dragocene metale, napominje ona, vodi evidenciju o proizvođačima predmeta od dragocenih metala, ali ne i evidenciju o onima koji se bave samo otkupom.

Gde onda završi zlato koje otkupe oni koji se ne bave proizvodnjom. Zlatari koji su decenijama u tom zanatu, otkupljene dragocenosti uglavnom kosiste za svoju proizvodnju. Oni drugi ga prodaju, a veliki deo toga odlazi u inostranstvo.

Zlato se može izvoziti iz zemlje samo sa dozvolom Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. I to neobrađeno zlato, ono koje je u obliku poluproizvoda, praha, žica, traka, lomljeno, odnosno nemonetarno, kao i monetarno zlato. U Ministarstvu kažu da je za uvoz i izvoz zlata obavezno pribaviti dozvolu, kao i da se prema Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju u Službenom glasniku mora objaviti spisak roba za čiji je uvoz ili izvoz potrebna dozvola.

– Ne postoje propisani posebni uslovi za bavljenje uvozom i izvozom ovih proizvoda, kao ni kvantitativna ograničenja. Dozvolu može da dobije preduzeće koje dostavi podatke tražene u zahtevu i uz traženu dokumentaciju – napominju za Danas u Sektoru za multilateralnu i regionalnu ekonomsku i trgovinsku saradnju.

Dozvola se izdaje na period od šest meseci, a u Ministarstvu kažu da broj i dinamika pojedinačnih isporuka u okviru dozvoljene količine nije ograničen.

– Prošle godine je izdato devet dozvola za izvoz zlata i jedanaest za izvoz srebra. Izvezeno je 131,7 kilograma zlata u vrednosti od 3,2 miliona evra, dok je izvezeno srebra u vrednosti od 2,2 miliona evra – ističu u Ministarstvu.

U ovom domenu ne postoje nikakve bilateralne ili bilo koje druge saradnje na državnom nivou, već se sve svodi na komercijalne ugovore pojedinaca. U Ministarstvu kažu da su prošle godine izdali dozvole za izvoz u Sloveniju, Nemačku, Švajcarsku, Austriju, Makedoniju i Hrvatsku, s tim što je primetan porast zahteva za izvoz u Hrvatsku i Austriju.

Umesto privatizacije

Stručnjaci tvrde da je na listi poslova pogodnih za pranje novca, otkup zlata visoko kotiran, tik uz biznis sa sekundarnim sirovinama, prometom nekretnina, kladionicama ili ugostiteljstvom. Oni tvrde da je taj segment u Srbiji sada u ekspanziji, jer se zatvara prostor za ulazak prljavog kapitala kroz privatizaciju. U prilog te tvrdnje navode činjenicu da je broj otkupnih mesta počeo da raste iako je cena zlata već dve godine u padu.

Faza rasta ipak nije završena

Cena zlata počela je naglo da raste sa zahuktavanjem ekonomske krize, pa je od 2009. kada se za uncu plaćalo oko 800 dolara maksimum dostigla u avgustu 2011, kada je vredela 1.852,85 dolara. Danas je već oko 30 odsto niža, 1. 242,95 dolara i ima tendenciju daljeg blagog pada. Ipak, analitičari Erste grupe prognoziraju rast vrednosti zlata i procenjuju da će u narednih godinu dana ona dostići 1.480 dolara dok model kvantitativne evaluacije dugoročno predviđa čak 2.230 dolara za uncu.

Ne biraju, ali…

U Beogradu se ovih dana za gram plaćalo od 1.800 do 2.500 dinara u proseku. A biznis napreduje jer narod usled nemaštine poseže i za poslednjim adutima, porodičnim nakitom, zlatnim zubima, srebrnjacima ili zlatnicima. Otkupljivači ne biraju mnogo, ali će dobro zakinuti na lošijem komadu nakita. Iako ne postoje tačni podaci koliko se poslednjih godina otkupilo zlata od građana, prema nezvaničnim podacima, samo su beogradske zlatare tokom prošle godine otkupile nekih 45 kilograma zlata.