I neki direktori koče privatizaciju

                       

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Druga bitna izmena zakona koja će se naći u predlogu Ministarstva odnosi se na obavezu preduzeća da izrade novu procenu vrednosti, i to u roku od 30 dana nakon raspisivanja javnog poziva za privatizaciju. Razlog za tu izmenu zakona je što ranije urađeno utvrđivanje fer tržišne vrednosti nije realna osnova za prodaju, jer su neke firme precenile svoju imovinu, dok se kod drugih promenilo stanje od 2012, koja je bila polazni osnov za tu procenu. Prema rečima ministra privrede Željka Sertića, predložene izmene zakona Vlada će razmatrati ove sedmice, dok očekuje da će u skupštinsku proceduru ući već naredne nedelje.

Ministar je objasnio da će osim 17 strateških firmi, realnu zaštitu od prinudne naplate imati još oko tridesetak. NJih država u ovom trenutku neće blokirati, jer to neće učiniti ni komercijalni poverioci koji su izračunali kako im se više isplati da ona rade i tako postepeno vraćaju dugove. Inače, rekao je Sertić, od ukupno 526 preduzeća preostalih za privatizaciju, ukupan dug prvih 50 iznosi oko četiri milijarde evra, od čega polovinu potražuju državne institucije, od Poreske uprave do javnih preduzeća.

– Za 338 firmi koje upošljavaju oko 18.859 zaposlenih već smo odlučili o modelu, pa je tako njih 189 predviđeno za stečaj, kroz koji će neke od njih biti prodate. Obustavljena je privatizacija za 12 preduzeća, zatim 18 se nalazi na području KiM, pa se na njih primenjuje Briselski sporazum, 23 veterinarske stanice biće prenete u nadležnost lokalnih samouprava kako bi se očuvala njihova funkcija, a 24 firme, pokazala je situacija tokom prošlogodišnjih poplava, bitna su za rad Srbijavoda i Vojvodinavoda, pa su na njih i prenete. Najzad, do 1. jula biće završena i procedura za 72 medijske kuće – objasnio je Sertić i naglasio da je te poteze trebalo učiniti znatno ranije, jer se država opredelila za privatizaciju pre dve i po decenije.

On je pomenuo i da su rešavanje statusa nekih firmi, naročito iz grupe u restrukturiranju, objektivno zakočili njihovi direktori, kojima odgovara da što duže zadrže sadašnje stanje u kome se nalaze na funkciji bez obaveze da bilo kome bilo šta plaćaju.

Na novinarsko pitanje koliko je sa liste od 188 preduzeća predviđenih za stečaj zaista i ušlo u taj postupak, s obzirom da je odluku o tome Vlada donela još u januaru, ministar je odgovorio da je to učinjeno u tek šezdesetak predmeta. „To je bilo i prvo pitanje koje je postavila delegacija Međunarodnog monetarnog fonda, a bilo je i predmet razgovora sa ministrom pravde Nikolom Selakovićem“, rekao je Sertić. Dodao je da je Agencija za privatizaciju do sada objavila 12 javnih poziva za firme koje upošljavaju oko 5.400 radnika, dok će do kraja ovog meseca toj listi biti dodate još 33 firme sa oko 4.425 zaposlenih.

– Imamo i strategiju da se najverovatnije do kraja godine objave i tenderi za privatizaciju 10 banja, gde su zaposlena 2.393 radnika, ali smo tu pažljivi jer ne želimo da se sva ta lečilišta pretvore u spa centre. Poučeni smo iskustvom Mađara, koji su upravo to učinili, pa sada pokušavaju da vrate u te banje zdravstveni turizam – rekao je ministar i priznao da će najveći problem biti rešavanje statusa Resavice, koja u svom sastavu ima devet ugljenokopa, jer od proizvodnje u njima ne može da se finansira više od 4.000 zaposlenih.

Ko su 17 izabranih

Na spisku od 17 strateških firmi koje će još godinu dana biti zaštićene od poverilaca nalazi se kruševački FAM, pribojski FAP, zatim Petrohemija, PKB korporacija, PEU Resavica, Jumko, Trajal korporacija, Galenika, Politika a.d., Ikarbus, RTB Bor, jagodinski Holding kablovi, kao i pet trsteničkih preduzeća – Prva petoletka, TMO, Servoupravljači, Kočna tehnika i Zaptivke.

Nemoguća procena

Ministar privrede naglasio je da u ovom trenutku nije moguće proceniti koliko će radnika od ukupno 92.000, koliko upošljava 526 preduzeća, nakon rešavanja tog statusa ostati bez posla. On je objasnio da će neke firme kroz stečaj imati šanse da dođu do kupca, jer tako neće biti opterećene starim dugovanjima, dok je moguće da za neke predviđene za prodaju neće biti kupaca.