Ina Gudavadze, vlasnica naše kravice

Mada sa Berezovskim, koji ih je početkom prošle godine još jednom tužio osporavajući im vlasništvo, imaju još nekih neraščišćenih sudskih sitnica, gospođa Gudavadze, njena starija kći Liana Žmotova, mlađa kći Ija Patarkacišvili i svekrva Natela Patarkacišvili odbranile su, prema navodima mnogih ruskih, američkih i britanskih medija, status beneficijara nad New World Value Found, koji je stajao iza fonda Salford koji je svojevremeno kupio Imlek i ostale napred navedene firme u Srbiji. New World Value Found sa svoje strane, vlada sa 97 odsto fonda VDP, a ovaj je vlasnik 87,3 odsto akcija holdinga IDS Borjomi Beveages N.V. Preko svih ovih fondova, naslednice Badrija Patrakacišvilija suvlasnice su i Fišer Ajsland, skupocene ekskluzive kraj Majamija, Benahavis Hills kantri kluba u Španiji, metalurškog kombinata Rustavi u Gruziji, televizijskog kanala Imedi u Gruziji, firme Magtelekom, drugog po veličini mobilnog operatora u Gruziji, holdinga IDS Borjomi koji obuhvata sedam fabrika mineralne vode u Gruziji, Rusiji i Ukrajini i druge kompanije. Prema navodima stranih medija ovaj poslednji holding iznet je na prodaju, ali mu je imovina u Rusiji i Ukrajini zamrznuta zbog krivičnog dela koje se na teret stavlja Berezovskom. Nigde se u ruskim, američkim i britanskim medijima ne pominje zamrzavanje imovine ili zabrana prometa akcijama bilo koje od firmi iz portfelja naslednika Patarkacišvili koje se nalaze u Srbiji. O tome nema traga ni u za to nadležnim registrima u Srbiji. „Informacije o vlasničkim sporovima oko ovih firmi na Beogradskoj berzi su kolale na nivou glasina, pa nešto značajnije nisu uticale ni na tržište“, kaže za Danas broker Nenad Gujaničić. Na Beogradskoj berzi Imlek i Bambi-Banat naročito u poslednje vreme i mnogo intenzivnije od drugih firmi otkupljuju svoje akcije, što se obično čini kako bi im se sačuvala cena, a Imlek i Bambi su uspeli, ističe Gujaničić, da cenu svoje akcije podignu – Imlek preko nivoa iz pretkrizne 2007. godine, a Bambi blizu tog nivoa.

E sad, ovako komplikovana mreža fondova preko kojih je Badri Patrakacišvili vladao svojim firmama i nekretninama, kao i petogodišnji sudski sporovi koji su oko njegove imovine vođeni postaju jasniji kad se zna da je Patrakacišvili spadao među ruske oligarhe koji su milijarderi postali za vreme vlasti Borisa Jeljcina i sad zabavljaju zapadnu javnost sporovima koje vode oko svoga nejasnog vlasništva nad naftnim, aluminijumskim i drugim kompanijama. On je u tim poslovima bio partner Borisu Berezovskom i Romanu Abramoviču. Partnerstvo je prošle godine dobilo svoju sudsku završnicu u kojoj je Berezovski izvukao deblji kraj.

I biografija samog Badrija više je nego rečita: prema medijskim navodima, on je iz Gruzije u Moskvu stigao 1993. godine uz svesrdnu pomoć kod nas nepoznatog njegovog prijatelja Otari Kvantriašvilija, koga mediji opisuju kratko: kriminalni autoritet, ubijen. Tu ga je prihvatio raniji poznanik Boris Berezovski, čovek koji je kroz predsedničku administraciju Borisa Jeljcina prolazio kao kroz švajcarski sir, takoreći je kontrolišući. Patrakacišvilija se sa setom nedavno tokom sudskog spora sa Berezovskim koji je dobio u Londonu, sećao Roman Abramovič: kad su za siću kupujući moćnu naftnu kompaniju Sibnjeft od nepoznatih milionera postajali milijarderi, Berezovski je obezbeđivao, i naplaćivao, političke veze pa i fizičku zaštitu, a Patrakacišvili , bez koga ničeg ne bi bilo, tvrdio je Abramovič, obavljao je tehnički deo posla. Abramovič je tvrdio da je Berezovskom za političke veze i zaštitu plaćao između 50 i 80 miliona dolara godišnje, a za konačnu slobodu je, navodno, keširao 1,3 milijarde dolara. Zanimljivo je da je Berezovski, veliki maher za unovčavanje političkih veza, jednu takvu vezu platio ovde u Srbiji da bi došao do Imleka, a njegov tadašnji „konsultant“ je te pare kasnije, kad mu je vlastita firma otišla u stečaj, izvukao pre nego što su otišle u stečajnu masu.

U Moskvi pa i susednim državama sve je išlo kao po loju, Berezovski i Patrakacišvili su uspostavili gotovo potpunu kontrolu nad automobilskom industrijom, elektronskim medijima i metalskom industrijom, dok Boris Jeljcin 1999. godine nije vlast prepustio Vladimiru Vladimiroviču Putinu koji nije imao sluha za oligarhe. Naprotiv. Berezovski je zbrisao u London, a Patrakacišvili se vratio u Gruziju. U Gruziji mu je palo na pamet da se bavi (opozicionom) politikom, pa je ubrzo i sam potražio utočište kod prijatelja Berezovskog u Londonu. Mada veliki partneri i navodni prijatelji, Patrakacišvili i Berezovski nisu baš bezrezervno verovali jedan drugom, pa je Badri deo zajednički stečenog novca sklanjao na račun već pomenutog gruzijskog rođaka Jozefa Keja i njime kupio atraktivno Fišer Ajsland, dok je Berezovski, pod opasnim pritiskom Moskve, svoje vlasništvo navodno sklanjao na sigurno Badrijevo ime. Tako mu je 2006. godine, Badrijeve naslednice tvrde prodao, a Berezovski tvrdi samo sigurnosti radi prepustio, polovinu vlasništva nad fondovima koji stoje i iza ovdašnjih firmi Imlek, Bambi i Knjaz Miloš, a stajali su, recimo, i iza ruske izdavačke kuće Komersant. Berezovskom baš ne ide pred londonskim sudovima, pred kojima od naslednica Patrakacišvilija potražuje tri milijarde dolara.

Istorijat informacija o vlasništvu

Beograd – Prema podacima iz Centralnog registra hartija od vrednosti vlasnik 79,58 odsto akcija Imleka je Danube foods group B.V. Što se Bambi-Banata tiče, vlasnik 32,9 odsto akcija je Imlek, a još 32,2 odsto kastodi račun Inteza banke.

Januara 2003. godine Džek Barbanel, koji je kasnije sa Božidarom Đelićem i još nekoliko investitora kupio beogradski list Ekonomist u nameri da naprave medijsku kuću regionalnog značaja, bio je direktor fonda Salford za Jugoslaviju i rekao je ovoj novinarki da je taj fond osnovao Judžin Defi, poznatiji po ruskoj Alfa banci. Salford, rekao je tada Barbanel, ima sklopljene ugovore sa više fondova o upravljanju njihovim investicijama, a najveći među njima je New World Value Fund, čiji su sada beneficijari gospođa Gudavadze, njene kćeri i svekrva. Tadašnji predsednik Savezne komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac ovoj novinarki je rekao, što je i objavljeno, da je Komisija proverila kod nadležnih međunarodnih organa i da se među licima čijim investicijama Salford upravlja nalazi i Boris Berezovski. Salford je svojim klijentima savetovao da osnivaju firme u Holandiji i da preko njih ulaze u investicije u Srbiji. Novembra 2008. godine ovdašnji biznismen Milan Beko je sa TV ekrana obavestio javnost da u Salfordu poslovne interese ima i pet ovdašnjih lica, ali dosad nismo saznali o kome se radi.