„Južni tok 2“ dobar i za Srbiju i za Evropu

– „Turski tok“ faktički predstavlja „Južni tok 2“, jer bi njime do krajnjih potrošača u Evropskoj uniji proticale iste količine gasa kao i originalnim „Južnim tokom“ samo što bi trasa bila delimično izmenjena. Kada je reč o Srbiji, izmena je što gasovod ne bi ulazio iz Bugarske, već iz Makedonije. Inače, izgradnja i tog gasovoda bila bi veoma isplativa za našu zemlju, jer bi za sebe obezbedila dovoljne količine „plavog energenta“ – ističe naš sagovornik.

On objašnjava da bi profitirala i naša privreda, jer isto kao što je bilo predviđeno u slučaju izgradnje „Južnog toka“ i za projekat „Turskog toka“ je nužna izgradnja nove gasne infrastrukture na kojoj će biti angažovana i domaća preduzeća.

– Postojeća gasna infrastruktura u Srbiji može da podrži samo trenutne kapacitete i nije pogodna za preuzimanje ruskog gasa na granici sa Makedonijom. Bilo bi potrebno izgraditi novu mrežu daleko većeg kapaciteta, sve ono što je bilo predviđeno i za „Južnog toka“. Gas bi iz Rusije podvodnom trasom stizao do Turske, odatle bi se gradio gasovod kroz tu zemlju, Grčku, Makedoniju pa dalje kroz Srbiju ka krajnjim kupcima. Prema tome, ne postoji nijedan razlog da Srbija ne prihvati učešće u sprovođenju tog projekta, niti „Turski tok“ ima bilo kakvu adekvatnu alternativu za snabdevanje Evrope ruskim gasom. Takođe, treba naglasiti da je ruski gigant Gasprom najavio da od 2019. godine „plavi energent“ više neće biti transportovan preko Ukrajine, tako da je nužna izgradnja alternativnog pravca snabdevanja potrošača u Evropi – kaže Vuletić.

On ističe da izgradnja gasovoda između Srbije i Bugarske ne može da bude alternativa „Turskom toku“ jer je reč o gasovodu malog kapaciteta koji ne bi podmirio potrebe Srbije za „plavim energentom“.

– Gasovod Niš – Dimitrovgrad predstavlja praznu priču koju propagiraju oni koji se ne razumeju u energetiku. Njegov kapacitet bi bio svega 1,8 milijardi kubnih metara gasa i to bi bila lokalna konekcija. S druge strane, projektovana mogućnost „Južnog toka“ iznosila je 53 milijarde kubnih metara gasa, a sasvim je izvesno da će to biti plan i za „Turski tok“. Pored toga, Srbija bi morala da se zaduži da bi gradila gasnu interkonekciju sa Bugarskom a posebna besmislica za ulazak u taj poduhvat je to što industrija u našoj zemlji faktički ne postoji, tako da „plavi energent“ koji bi tekao njime ne bi imao ko ni da kupuje. Na kraju, ta mreža bi takođe dolazila preko Ukrajine, a s obzirom da je taj gasovod suviše star da bi nastavio sa radom, faktički bi trebalo praviti novi, iako Rusi smatraju da im je daleko povoljnija varijanta transporta preko Turske. Našli bismo se u situaciji da se zadužujemo za izgradnju gasovoda za koji nije sigurno da će imati gas – zaključuje Vuletić i podseća da Moskva nakon 2019. ne planira da transportuje gas tim pravcem.

Dačić: Finansiranje je problem

Procenjuje se da bi cena izgradnje „Turskog toka“ bila ista kao i za „Južni tok“, između 1,5 do dve milijarde evra za deonicu kroz Srbiju. Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da u „novim okolnostima Srbija mora da razgovara sa trećim kompanijama, trećim stranama kako bi se napravila finansijska konstrukcija“ za izgradnju „Turskog toka“. Naime, u vreme dok je projekat „Južni tok“ bio aktuelan, plan je bio da Srbija ruski kredit dobijen za izgradnju deonice kroz našu zemlju plaća iz tranzitnih taksi dok novi ruski projekat predviđa finansiranje samo do tursko-grčke granice.