Kamate će nastaviti da padaju, ali ne ovim tempom

Da li očekujete da će NBS nastaviti da obara repo stopu i da li će to proizvesti dalji pad kamata na kredite?

– Dosadašnje smanjenje repo stope se delom već prenelo na niže kamate. Naravno, u Srbiji radi skoro 30 banaka i svaka ima svoju politiku cena. Mi smo, na primer, čak i pre ovih poteza NBS počeli da smanjujemo kamate. Pre godinu i po dana smo snizili kamatu na dozvoljeni minus i ako uporedite, videćete da je Unikredit uvek jedna od najjeftinijih banaka po pitanju dozvoljenog minusa. Isto važi i za gotovinske, kao i za hipotekarne zajmove. Ali i za mala preduzeća, kao i za korporativne klijente. Svedoci smo opšteg snižavanja kamata u Srbiji, ali, naravno, to smanjenje nije isto od banke do banke i od proizvoda do proizvoda, što je deo tržišne konkurencije. Ipak, mislim da je trend jasno vidljiv.

I nastaviće se?

– Mislim da hoće, ali ne ovim tempom. Ovo što se dogodilo u poslednjih 12 meseci u vezi s kamatama je prilično jedinstveno. Srbija je imala više kamate od drugih zemalja u okruženju, tako da ovaj pad znači da percepcija rizika u Srbiji ide nadole. To je jedan od osnovnih elemenata koji su uticali na sniženje kamatnih stopa. Ako me pitate da li ćemo u narednih 12 meseci imati onakvo smanjenje kamata kakvo smo imali u proteklih 12 meseci, mislim da bi to bilo veoma teško. Ne zbog srpske, već zbog međunarodne ekonomije i potencijalnih spoljnih šokova.

Kada pominjete spoljne faktore, kako će na Srbiju i na vaše poslovanje uticati kada FED (centralna banka SAD) podigne kamatne stope na dolare?

– Mislim da niko to ne zna tačno. To je pitanje za milion dolara, koje je pred nama već poslednje tri godine. Da li će biti posledica? Sigurno hoće. Jer, svakako će investiranje u američki dolar postati atraktivnije, što će uticati na referentne stope u mnogim evropskim zemljama i stvoriti dosta pritiska na kreditnu aktivnost i na kreditnu tražnju, naročito u korporativnom segmentu. Koliko će to uticati na srpsku ekonomiju, mislim da je suviše rano da se kaže. Za Srbiju je bitno koliko će podizanje kamatne stope u SAD uticati na evropsku ekonomiju. To će biti ključno. Evropska centralna banka trenutno sprovodi sličnu, ako ne i agresivniju politiku kvantitativnih olakšica i to je faktor koji će poremetiti balans i uticati na ono što će se dogoditi.

Ima li razloga za zabrinutost za sposobnost države Srbije da se zadužuje po dobrim kamatama kada FED podigne svoju stopu?

– Poenta je taj deo „po dobrim kamatama“, jer je Srbija i u najgorim periodima mogla da se zadužuje u inostranstvu. Do sada je na međunarodnim tržištima postojalo pozitivno mišljenje o Srbiji i uverenje da u Srbiji postoji dobar potencijal za rast. Ključno je da Vlada pokaže sposobnost da sprovede planirane strukturne reforme i da ostvari stabilniji ekonomski rast.

Zašto su kamate u Srbiji i dalje vrlo visoke, u proseku čak 17 odsto na dinarske keš kredite, kada je inflacija niska?

– Mnogo toga utiče na formiranje kamatne stope. I politika banke i to kakav je neko klijent, procena rizika i tako dalje. Kažete da je u proseku 17 odsto kamata na gotovinske kredite. Mi u Unikreditu imamo mnogo nižu kamatu. Može se reći da smo mi srećni ako druge banke drže tako visoke kamate, jer su kod nas daleko manje. Mislim da je jedan od faktora i spremnost klijenata da promene banku. Kada bi građani bili voljniji da pređu u onu banku koja im nudi bolje uslove, onda bi i kamate zbog konkurencije verovatno brže padale.

Šta vidite kao konačno rešenje za problematične kredite (NPL)?

– To je veliko pitanje. Nenaplativih kredita će uvek biti, ali u Srbiji je problem njihov udeo od čak 23 odsto. Problemi za njihovo rešavanje se odnose i na trenutni zakonski okvir, koji treba promeniti kako bismo podržali i unapredili proces restrukturiranja i zaštitu poverilaca. Naročito ovo poslednje, u mnogim slučajevima je dosta slabije u poređenju sa međunarodnim standardima ili najboljom praksom sa negativnim posledicama kada je u pitanju mogućnost banaka da rade sa specijalizovanim preduzećima za upravljanje nenaplativom imovinom ili investicionim fondovima koji ulažu u privatni kapital, a koji su zainteresovani za ovakav vid aktivnosti. Takođe, činjenica da ukupan iznos nenaplativih kredita nije prevelik, paradoksalno, srpsko tržište čini manje privlačnim za velike međunarodne igrače koji se bave otkupom nenaplativih potraživanja. Tako ispada da je naš veliki problem isuviše mali za njih.

Da li će dodatni kapitalni zahtevi biti problem za banke kada sve nenaplative kredite prodaju za samo deo njihove nominalne vrednosti?

– Srpske banke su dobro kapitalizovane. Kapitalna adekvatnost je oko 20 odsto (a zakonski minimum je 12). Ali, prvi problem bi mogao da bude ako dijagnostičke studije koje sprovodi Narodna banka sa MMF-om, u cilju procene kvaliteta sredstava i potraživanja banaka, bude pokazala da je udeo nenaplativih kredita daleko veći nego što je sada. Recimo da je 40-50 odsto. To bi stvorilo problem.

Zar to ne bi samo obelodanilo problem koji već postoji? Ako je kredit loš, onda je loš kako god bio klasifikovan?

– Ako tvrdite da je dosadašnji način klasifikacije problematičnih kredita bio neodgovarajući (preblag), onda je tako, ali ja ne mislim da je to slučaj. Međutim, ako kriterijumi te procene budu takvi da se bliže stres testu, onda dolazimo u problem. Ako na primer kažemo da je svaki dugoročni kredit koji klijent ne može da vrati u roku od godinu dana nenaplativ, onda imamo problem koji ne predstavlja kredit ili mogućnost otplate od strane klijenta, već, rekao bih, previše restriktivan kriterijum (ili, u ovom primeru, toliko restriktivan da je očigledno pogrešan). Naravno po završetku procene kvaliteta aktive očekujemo određeni rast nenaplativih kredita.

Imamo najnižu kamatu na keš kredit

Unikredit je nedavno ponudio dinarski keš kredit sa efektivnom kamatom ispod 10 odsto. Tada ste objavili da je to najniža kamata u Srbiji. Da li je i dalje tako?

– Koliko znamo jeste. To je najjeftiniji kredit na tržištu kada se gleda efektivna kamatna stopa. Uz to, u njega je uključeno i osiguranje, tako da je vrednost tog proizvoda daleko veća u poređenju sa konkurencijom.

Kako pomoći malim firmama

Mala i srednja preduzeća često negoduju jer teško mogu da dobiju povoljne kredite. Šta banke mogu da urade da im pomognu? – Mi u Unikreditu smo pre desetak dana potpisali ugovor sa EBRD o dve kreditne linije u vrednosti od ukupno 40 miliona evra, namenjene povoljnom finansiranju upravo malih i srednjih preduzeća i stambenih zajmova. Od toga je 20 miliona evra namenjeno MSP-u i to nije prvi put da mi sklapamo ovakav aranžman sa EBRD-om. Pored toga, Unikredit je značajno uvećao svoj portfolio kada je sektor MSP u pitanju zahvaljujući novom pristupu i konkurentnijim cenama. Takođe bismo mogli da kažemo da u Srbiji ima uspešnih preduzetnika koji jednostavno ne žele da uzmu kredit od banke, već nastoje da se razvijaju samo sopstvenim sredstvima. Mislim da je to ekstremno konzervativan pristup. Naravno da ne treba da idu u drugu krajnost pa da se prezadužuju, ali kredit je alat koji omogućava brži razvoj.