Madžar: Postoji duboki raskorak između političkih i ekonomskih ciljeva

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

On dodaje da je i poslednji rok koji je vlast sama sebi dala, a to je kraj prošle godine, „repriza reprize reprize“ i da se stvarno postavlja pitanje zbog čega se propušta da se to uradi.

– Meni se čini da je razlog u dubokom raskoraku između političkih i ekonomskih ciljeva. Ekonomski, ta preduzeća nemaju nikakvu poslovnu budućnost, njih je davno trebalo likvidirati, jer nemaju posla, ne rade a zaposleni ipak primaju neke zarade. Ali, politički, pa i socijalni i ljudski, mnogo bi ljudi ostalo bez posla, mnogo porodica bilo u krizi, ostalo bi i bez te, istina nezarađene plate. Ipak, rešenje je još davno moralo da se nađe, jer nema nade da bi te propale firme mogle da postanu uspešne, posebno ne one koje su već viđene za stečaj, a što se više odlaže, biće teže, gomilaju se troškovi koji će samo da uvećaju težinu kraha – ocenio je Madžar.

Podsetimo, izmenama Zakona o privatizaciji, kraj prošle godine bio je poslednji rok za konačnu prodaju preostalih društvenih firmi, zatim onih koje su godinama u restrukturiranju kao i onih kod kojih su poništeni kupoprodajni ugovori sa prethodnim vlasnicima – ukupno 512 preduzeća. Početkom prošle godine, Vlada je na predlog Ministarstva privrede usvojila akcioni plan prema kome su, zavisno od procenjenih mogućnosti, napravljena tri spiska. Na prvom je 188 preduzeća bilo predviđeno za stečaj, drugi su činile firme kod kojih će država pokušati prodaju, a treći je bio vezan za preduzeća u restrukturiranju. Samo sa prve liste, stečajevi su otvoreni u manje od trećini preduzeća.

Od čitavog akcionog plana, jedino što je urađeno je to što je prestala da postoji Agencija za privatizaciju, ali je i to više formalno nego suštinski. Naime, stečajni postupci koje je ona vodila prebačeni su još krajem leta u Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika, deo poslova i zaposlenih je prenet Ministarstvu privrede, a najavljeno je i formiranje nove agencije, koja će voditi sporove vezane za privatizaciju. Ipak, od akcionog plana bilo je i koristi. NJegovo usvajanje, koje je u tom trenutku izgledalo kao da država zaista želi da okonča privatizaciju, pozdravila je Svetska banka, u tom je dokumentu videla odlučnost Srbije da sprovede neophodne reforme, i odobrila kredit od 200 miliona dolara za podršku budžetu.