Mere Narodne banke Srbije, objavljene pre dva dana kao paket kojim bi, primenom jednog od četiri predložena modela, trebalo da se zaštite korisnici kredita sa deviznim klauzulama, nije naišao na nepodeljeno odobravanje stručnjaka. Namera centralne banke bila je, pre svega, da se olakša otplata zaduženja klijentima poslovnih banaka koji su podizali stambene kredite u švajcarskim francima, i između ostalog je predložila četiri modela koja banke moraju da ponude korisnicima.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubomir Madžar kaže da će donetim merama klijenti banaka biti zadovoljni, da banke neće biti zadovoljne, a da ni on nije zadovoljan.
– To je nasilan upad u dobrovoljni ugovorni odnos između banaka i klijenata. To je običan populistički potez vlasti koja takvih poteza ima u izobilju. Ne vidim nikakav pravni osnov za takav nasilni upad države u ugovorni odnos dve strane. Naravno, to će mnogim zaduženim građanima koji su u teškoj nevolji spasiti dušu i novac, ali je sa ekonomskog stanovišta potpuno neopravdano – smatra Madžar, koji dodaje da u normalnim društvima banke ne bi trebalo da strahuju od ovakvih poteza vlasti.
Međutim, profesor na istom fakultetu, Dragan Đuričin smatra da su mere dobre, jer klijentima nude četiri modela za rešavanje tog problema.
– Sva četiri aranžmana su korektna jer značajno olakšavaju teret duga, koji je nastao posle skidanja fiksnog kursa švajcarskog franka. NBS nije imala obavezu da smanji teret duga dužnicima i ovakva odluka predstavlja dobru volju centralne banke. Dobro je što su date četiri opcije, što daje fleksibilnost štedišama i smatram da je to u skladu sa mogućnostima jedne siromašne zemlje, gde ljudi imaju male prihode – izjavio je Đuričin.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović naglasio je da to što je NBS ponudila četiri opcije ne znači da banke ne mogu svojim klijentima da ponude i još bolje uslove.
O merama NBS i položaju zaduženih građana juče je bilo reči i u Skupštini Srbije. Tako je Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića podnela tri zakonska predloga, među kojima je i zakon koji se odnosi na građane koji su uzeli kredite u švajcarskim francima.
– Zakon propisuje obavezu bankama da dozvole korisnicima tih kredita reviziju ugovora. Od datuma zaključenja bi se obračunavao kredit, u recimo evrima, i onda bi se napravio konačan obračun da vidimo koliko bi oni bili dužni ili su ga već pretplatili da je ugovor bio zaključen u evrima, jer sve ostalo je profit banaka – objasnio je u parlamentu zamenik šefa poslaničke grupe SDS, Janko Veselinović, dodajući da se taj predlog zakona odnosi isključivo na one koji su uzeli kredit kako bi rešili stambeno pitanje, i da im je to jedini stan i da u njemu žive.
Prema rečima Veselinovića, ovim predlogom zakona daje se i mogućnost da se korisnici kredita odluče za otplatu u valuti u kojoj su uzeli kredit, ali da se primenjuje kurs koji je važio pre 15. januara. On je objasnio i da se predlaže i mogućnost da se raskine ugovor sa bankom za one kojima je otežano plaćanje kredita, kao i mogućnost da se raskine ugovor sa bankom i da korisnici kredita mogu biti zaštićeni zakupci stana.
– U slučaju raskida ugovora sa bankom, stan postaje vlasništvo banke, ali korisnici kredita imaju ulogu zaštićenog zakupca i mogu u njemu da ostanu tri godine, a posle toga banka može da proda stan, a oni imaju pravo preče kupovine po tržišnoj vrednosti – objasnio je Veselinović dodajući da je saopštenje NBS „bacanje prašine u oči“.
SDS predlaže i izmenu Zakona o Narodnoj banci Srbije, kojim bi se uvela obaveza NBS-a da prilikom donošenja zakona i podzakonskih akata koji se tiču onih koji su uzeli kredite i klijenata banaka, konsultuje Udruženja građana koja se bave zaštitom potrošača.
I šef poslaničke grupe DS Borislav Stefanović ocenio je da predlozi NBS neće rešiti probleme građana koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, da će njihov dug samo biti uvećan i produbljen.
– Dakle, nastavlja se zelenaški odnos poslovnih banaka prema građanima Srbije, pri čemu NBS ništa ne čini. Javno se odriče bilo kakvih regulatornih mehanizama i na javan transparentan način diže ruke od pomoći građanima koji imaju kredite u švajcarskim francima ili u evrima, rekao je Stefanović, koji veruje da će se i situacija sa građanima koji su uzeli kredite u evrima, takođe, pogoršavati iz meseca u mesec.
– Smatram i apsolutno sam siguran u to da je NBS zajedno sa Vladom Srbije trebalo da donese propis i regulativu koja bi obavezala poslovne banke da građanima, koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, te kredite konvertuje u evro po kursu na dan kada su kredit podigli – rekao je Stefanović i dodao da DS predlaže da se zakonom ograniče bankarske kamate, kao i da se zakonom izbace iz upotrebe takozvani skriveni troškovi koji najviše pogađaju klijente banaka.
Modeli
Kao regulator bankarskog tržišta Narodna banka je usvojila rešenje koje pomaže građanima da prevaziđu teškoće u otplati kredita u švajcarskim francima, kao i u slučaju jednostranog podizanja kamatnih marži od strane banaka, ali koje istovremeno ne ugrožava osnovne principe za koje se NBS zalaže – pravnu sigurnost, tržišno poslovanje i odgovornost svih tržišnih učesnika za preuzete obaveze, navodi se, između ostalog, u obrazloženju odluke NBS. Bankama je, u delu odluke koji se odnosi na kredite u švajcarskim francima, bankama naložila da najkasnije 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke, ponudi četiri modela zaključenja aneksa ugovora kojima bi bili izmenjeni uslovi otplate kredita, uz zadržavanje postojećih instrumenata obezbeđenja, a rok za prihvat ponude aneksa ugovora od korisnika ne može biti kraći od tri meseca od dana prijema ponude. Korisnik kredita može u svakom trenutku prihvatiti ponudu u okviru ovog roka. Modeli su
* konverzija kredita indeksiranog u švajcarskim francima u kredit indeksiran u evrima po kursu povoljnijem za pet odsto, uz dalju primenu kamatne stope koju banka primenjuje na kredite indeksirane u evrima, uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina;
* konverzija kredita indeksiranog u švajcarskim francima u kredit indeksiran u evrima, uz snižavanje kamatne stope koju banka primenjuje na kredite indeksirane u evrima na godišnjem nivou za jedan procentni poen, pri čemu ne mora biti niža od tri odsto, takođe uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina;
* da kredit ostane indeksiran u švajcarskim francima, ali se kamatna stopa na godišnjem nivou snižava za jedan procentni poen, pri čemu ne mora biti niža od tri odsto, takođe uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina;
* da kredit ostane indeksiran u švajcarskim francima, ali se iznos mesečne rate izraženog u švajcarskim francima snižava za 20 odsto ugovorenog iznosa u periodu od 36 meseci od dana zaključenja aneksa ugovora, a ukupan iznos za koji su mesečni anuiteti umanjeni otplaćuje se u 12 jednakih mesečnih rata nakon isteka prvobitnog roka dospeća kredita. Na potraživanja čija bi naplata bila odložena u skladu sa ovim modelom banka ne bi obračunavala niti naplaćivala kamatu.
Uz ove mere, naglašava se u saopštenju NBS, „banke neće moći od korisnika da naplate naknadu za preduzimanje navedenih mera i aktivnosti, kao ni troškove koje mogu imati u vezi sa tim merama i aktivnostima“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
