Pitanje sukoba interesa javnih funkcionera u Srbiji je regulisano antikorupcijskim zakonima, ali jedna kategorija, takozvani posebni savetnici, u potpunosti je izostavljena iz regulative, uprkos očiglednim mogućnostima za ostvarivanje nedozvoljenog uticaja na izvršnu vlast.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da je odavno govorio da bi pitanje posebnih savetnika trebalo na neki način urediti, „oni mogu uticati na donošenje odluka, iako nisu javni funkcioneri“ u formalnom smislu, te dodaje da njihov status trenutno uopšte nije obuhvaćen antikorupcijskim propisima.
Među poslednjim ovakvim primerima je nedavno imenovanje Andrijane Živanović za posebnu savetnicu za stečaj ministra privrede Željka Sertića. Živanovićeva, koja je licencirana stečajna upravnica, vodi veliki broj predmeta, a na sajtu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) pronašli smo čak aktivnih 10 u trenutku njenog imenovanja. Među njima su mnogi kontroverzni slučajevi, poput Stankoma, Minel elektroopreme i drugih, a tu su i predmeti poput Velefarma, Udarnika i Grmeča. Pitanje se posebno otvara jer je Ministarstvo privrede, u kome je ona savetnica, nadređeno i ALSU i Agenciji za privatizaciju. S druge strane, ALSU je kontrolna institucija svim stečajnim upravnicima. Problem je i kod Agencije za privatizaciju, koja je stečajni upravnik za firme sa većinskim društvenim kapitalom, i gde Živanovićeva takođe vodi nekoliko predmeta.
U Agenciji za borbu protiv korupcije za Danas kažu da Živanovićeva nije u formalnom sukobu interesa, jer kao posebni savetnik nije stalno zaposlena u Ministarstvu privrede, pa nije morala ni da traži saglasnost Agencije za imenovanje na savetodavnu funkciju, što su „obični“ savetnici inače u obavezi da urade.
Živanovićeva za naš list tvrdi da nije ni u faktičkom sukobu interesa, jer ona lično ne donosi nikakve odluke, već se ministar samo konsultuje sa njom.
– Ni suštinski ja nisam u sukobu interesa, jer nisam operativno angažovana u Ministarstvu, već im samo pomažem svojim znanjem. Što se tiče formalnog sukoba interesa, njega nema, jer ja kao posebni savetnik, nisam javni funkcioner – kaže Živanovićeva.
Nenadić objašnjava da sam sukob interesa „nije apstraktna kategorija“, već može da postoji samo u nekom konkretnom slučaju.
– U njenom slučaju, sukob interesa će postojati ako ona bude davala savete koji se na bilo koji način odnose na neki od njenih predmeta kao stečajnog upravnika – precizira Nenadić.
Živanovićeva se kao savetnica ministra inače zalaže za efikasnije i brže stečajne postupke, ali mnogi u tome vide koliziju sa njenim dosadašnjim radom stečajnog upravnika, jer recimo stečaj Stankoma traje godinama, bez naznake skorog privođenja kraju. Živanovićeva, međutim, tvrdi da će uskoro i ovde biti pomaka.
– U slučaju Stankoma bio je predložen plan reorganizacije, koji zbog raznih procesnih pitanja na kraju nije mogao da se sprovede, što je uticalo da se izgubi dosta vremena. Ali mogu da kažem da će vrlo uskoro i u ovom postupku biti dobrih vesti, koje će pokazati da i firma koja je praktično u bankrotu može da ostvari određene pozitivne rezultate – tvrdi Živanovićeva.
Od ALSU nismo dobili odgovor na pitanje prosleđeno pre dve nedelje da li je u ovom slučaju reč o sukobu interesa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
