Najkritičnije za kukuruz i soju

– Još uvek je nezahvalno prognozirati koliko će taj pad iznositi jer suša još traje. Mislim da bi trebalo da budemo veoma zadovoljni ako se nađemo na takozvanoj pozitivnoj nuli. Ono što je sasvim izvesno jeste da je ugrožena jedna polovina zasejanih obradivih površina. Najugroženiji su kukuruz i soja koji su zasađeni na 1,4 miliona hektara. Podsećanja radi, prošle godine Srbija je proizvela osam miliona tona kukuruza. S obzirom na vremenske uslove trebalo bi da budemo zadovoljni ako ove godine proizvedemo dovoljno kukuruza sa sopstvene potrebe, a to je oko 3,5 miliona tona – ističe Prostran. On dodaje da je sa suncokretom nešto bolja situacija i da tu neće biti pretrpljeni gubici u onoj meri kao što je slučaj sa kukuruzom i sojom.

– Sreća u nesreći, ako mogu tako da se izrazim, jeste što su kulture zasađene ranije, poput pšenice, dobro rodile pa će to donekle kompenzovati krah koji su izazvale visoke temperature i suša. Da bi se u budućnosti izbegle situacije s kakvom se sada suočavamo potrebno je što veći broj kultura saditi u jesen. Ove sezone se sa setvom nekih kultura koje su inače jesenje kasnilo. Optimalno je da se u jesen poseje oko milion hektara sezonskih kultura i to bi svakako smanjilo negativan efekat koji stvaraju suše. Takođe, potrebno je da država stvori pristojne rezerve poljoprivrednih proizvoda koje bi poslužile kao neophodna rezerva kada se suočimo sa dugačkim vremenskim periodima bez padavina – naglašava Prostran.

Stručna javnost poručuje da su svi usevi prolećne setve zbog visokih temperatura ugroženi, posebno zelene mahunarke, soja, pasulj i krmne biljke, ali da ne mora da znači da će se takva situacija odraziti na poskupljenje poljoprivrednih proizvoda naročito u oblasti povrtarstva.