Najmanje četiri ozbiljna kupca u trci za Telekom

Prema medijskim navodima, tu je još i Karlos Slim, glavni akcionar austrijskog teleoperatora, koji bi mogao da samostalno da učesvuje u nadmetanju, u slučaju da zvanični Beč, koji ima pravo veta, zaustavi ponudu Telekoma Austrija. Vlada Srbije uporno uverava javnost da našeg najvećeg operatera neće prodavati ako se ne postigne bolja cena od one ponuđene za vreme mandata Mirka Cvetkovića kad je austrijska kompanija ponudila 1,1 milijardu evra za 51 procenat vlasništva. Pitanje je, međutim, da li Telekom uopšte treba prodavati s obzirom na rezultate koje ostvaruje.

Vlast tvrdi da Telekom prodaje zbog toga što ova kompanija navodno ne može da izdrži tržišnu konkurenciju i da isprati investicije ostalih igrača, te gubi tržišno učešće. Ipak, malo dublji pogled na rezultate pokazuje dosta bolju sliku.

Tako je Telekom prošle godine zaradio 17,8 milijardi dinara ili 140 miliona evra. Za Telenor podaci iz 2014. još nisu dostupni, ali je Vip u tom periodu izgubio 5,28 milijardi dinara. I u 2013. Telekom je dominirao sa 15,39 milijardi dinara dobiti prema 11,1 koliko je zaradio Telenor i 1,05 koliko je izgubio Vip.

Ne samo što dobro zarađuje, Telekom dosta i daje državi. Za 2014. je podelio 10,5 milijardi dinara dividende, godinu dana ranije 7,6, a pre toga 11 milijardi.

Ovakve rezultate, ovaj operater je ostvario u vreme dok mu država nameće troškove koje njegovi konkurenti sigurno nemaju. Jedan od primera je bezrazložna kupovina 20 odsto sopstvenih akcija, za šta je Telekom morao da pozajmi neverovatnih 380 miliona evra. Da nije tog kredita, rezultati Telekoma bi bili još bolji.

S druge strane, tačno je da Telekom gubi tržišni udeo, ali u malom iznosu. Tako je 2012. držao 45,8 odsto tržišta mobilne telefonije u Srbiji, a 2014. je imao 44,45 odsto. U isto vreme palo je i učešće Telenora (sa 33,9 na 33,27), a sav „kajmak“ je pokupio Vip, porastavši sa 20,3 na 22,17 odsto.

Uprkos tome, Telekom je u Srbiji prošle godine povećao broj svojih mobilnih pretplatnika za 0,8 odsto na 4,24 miliona, dok je na nivou grupe broj korisnika ostao na nuli (ne treba zaboraviti da Telekom radi i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori).

U drugim oblastima naš operater ostvaruje snažan rast. Recimo u broju internet korisnika na nivou grupe – 834.000 što je rast od 4,8 odsto ili u broju IPTV pretplatnika (Telekomova TV usluga) 358.000, što je rast od čak 28 odsto.

Pad je zabeležen u fiksnoj telefoniji i to od 5,1 odsto, što je trend koji se neće promeniti.

Što se tiče investicija, Telekom je prošle godine uložio 19,5 milijardi dinara (163 miliona evra) u tehnologiju i infrastrukturu, od čega 12,2 milijarde u Srbiji. Deo investicija u našoj državi je pao za pet procenata, ali su ukupna ulaganja Telekom grupe porasla za 3,5 procenta.

Telekomova grupa ukupno zapošljava 13.000 ljudi, od čega 9.000 radi samo u matičnoj kući Telekom Srbija.

Dakle, vrlo je diskutabilno koliko Telekom Srbija „ne može da izdrži konkurenciju“, kada uspeva da ulaže 160 miliona evra godišnje, da isplati 10 milijardi dinara dividende na zaradi od 17,8 milijardi, a sve to dok na leđima nosi kredit kupovine sopstvenih akcija od 380 miliona evra i sponzorstva svih mogućih klubova i kulturnih društava.

Nema sumnje da bi Telekom u privatnim rukama bio daleko efikasnije preduzeće, ali zbog čega takav ne bi mogao da postane i u državnom vlasništvu?

Milan Marinković, direktor Fima investa, smatra da ne može, bar ne uskoro, jer kako kaže, u razvijenim državama poput Norveške i Austrije (koje su zadržale vlasništvo u Telenoru i Telekomu Austrija), „odnos politike prema ekonomije je potpuno drugačiji nego kod nas, a ovde se neće tako lako promeniti“. To je, kako kaže, tranziciono pitanje.

Zbog toga, on smatra da bi Telekom neizostavno trebalo prodati, nevezano za njegove rezultate.

– Principijelno smatram da država ne treba da se meša u ekonomiju i da će se sa privatnim vlasništvom lakše izbeći korupcija i politički upliv. Na dugi rok, privatno vlasništvo će delovati blagorodnije na Telekom – smatra Marinković.

Prema njegovim rečima, država bi trebalo da se bavi pružanjem javnih usluga svojim građanima, a ne stvaranjem profita preko upravljanja preduzećima, a istovremeno bi trebalo da daje regulatorni okvir koji će omogućiti ravnopravnu tržišnu utakmicu za sve igrače.

U tom smislu, Marinković napominje da će posle prodaje Telekoma državi postati potpuno svejedno kakvo je tržišno učešće te firme, da li ona raste ili pada, jer će poreski prihodi biti isti, bez obzira da li korisnici idu u Telekom ili u Telenor i Vip.

Kirbi: Američke firme hoće Telekom Srbije

Ambasador SAD Majkl Kirbi juče je izjavio da je nekoliko kompanija iz njegove države zainteresovano za kupovinu Telekoma Srbija. Kirbi se juče sastao sa premijerom Vučićem, istakavši u razgovoru da je prethodna poseta Vučića SAD-u donela i veću zainteresovanost američkih kompanija za investicije na srpskom tržištu, kako je saopšteno iz Vlade Srbije.

Ljajić: Dve nedelje za analizu ponuda

GUČA – Ministar telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je juče da će u narednih 14 dana Radna grupa Vlade Srbije analizirati sve prispele ponude za Telekom i predloži kvalifikovane ponuđače. „Danas počinje analiza prispelih neobavezujućih ponuda da se vidi koje su kvalifikovane“, rekao je Ljajić u Guči, gde se u funkciji ministra turizma nalazi na otvaranju Sabora trube. Ljajiće je objasnio da će Radna grupa posle 17. avgusta, Vladi predložiti kvalifikovane ponude koje će, ako ih država prihvati, omogućiti tim kompanijama da uđu u Telekom i dubinski analiziraju njegovo poslovanje. Posle toga, potencijalni kupci će dostaviti svoje konkretne ponude. „Ako ponude budu zadovoljavajuće ulazimo u privatizaciju, a ako ih ne bude bilo, postupak će biti obustavljen“, rekao je Ljajić, dodavši da su za Telekom zainteresovani i investicioni fondovi i telekomunikacione kompanije 

Najbolji je onaj kupac koji najviše plati

Marinković smatra da će biti zanimljivo videti kakve će ponude dostaviti zainteresovani kupci, odnosno da li će iznosi biti viši i za koliko, u odnosu na period od pre četiri godine kada je poslednji put pokušana prodaja Telekoma. Prema njegovim rečima, privredni rast u međuvremenu nije bio značajan, ali kada se radi o ovako velikim kompanijama, kupci su ponekad spremni „da plate i premiju“ ako im se takva kupovina uklapa u strateške planove ili ako smatraju da postoji potencijal za rast. Upitan ko bi za Srbiju bio bolji kupac, fondovi ili telekomunikacione kompanije, Marinković kaže – „ko da više“. „Što neko bude više rizikovao to će se i o svojoj investiciji više brinuti. Tako da će za Telekom najbolji kupac biti onaj koji plati najviše“, zaključuje ovaj stručnjak.