Narodna banka Srbije je podigla svoju prognozu privrednog rasta za ovu godinu za pola procenta, tako da sada očekuje da će rast biti nula odsto, saopšteno je juče na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji. Prema rečima viceguvernera Veselina Pješčića, inflacija, koja se sada kreće ispod okvira cilja, vratiće se u projektovani opseg u drugoj polovini godine, čemu će doprineti i rast cena struje. NBS očekuje da struja poskupi za 7,5 odsto, što bi dovelo do rasta inflacije za 0,35 procenata.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Iz toga proizilazi da centralna banka smatra da će država sa MMF-om postići dogovor prema kojem će struja poskupeti samo u onom delu koji se odnosi na prihode EPS-a, dok će akciza biti nula odsto. Da podsetimo, električna energija je prema originalnom dogovoru sa Fondom trebalo da poskupi 15 odsto, od čega bi polovinu činio rast cene kilovata (što je novac koji ide EPS-u), dok bi se država odrekla akcize koja je trebalo da se uvede. Međutim, zbog toga što je budžet u boljem stanju od očekivanog, država smatra da nema potrebe da građanima naplaćuje ovu novu akcizu.
U Narodnoj banci navode da je međugodišnja inflacija u aprilu bila 1,8 odsto, što je ispod donje granice cilja (od četiri odsto, uz moguću korekciju od 1,5 odsto u plusu ili minusu), a da će vraćanje inflacije u predviđeni koridor najviše biti vođeno poskupljenjem cigareta, naftnih derivata i struje. Dosadašnja niska inflacija, prema centralnoj banci, posledica je niske agregatne tražnje, niske inflacije u međunarodnom okruženju, niskih cena nafte i izostanka poskupljenja regulisanih cena.
Govoreći o podizanju prognoze rasta BDP-a sa negativnih 0,5 odsto na nulu, Branko Hinić, direktor Direktorata NBS za ekonomska istraživanja i statistiku, rekao je da je ta korekcija nastala zbog bržeg oporavka evrozone – najvećeg trgovinskog partnera Srbije i manjeg pada finalne potrošnje od očekivanog.
– Pozitivan doprinos BDP-u očekujemo po osnovu neto izvoza i, manje, privatnih investicija, dok će negativan doprinos imati finalna potrošnja domaćinstva i države – rekao je Hinić.
Viceguverner Pješčić je ocenio da će pad potrošnje stanovništva biti zaustavljen ove godine, i da će u 2016. potrošnja početi da raste, što će doprineti BDP-u. Ipak, NBS nije promenila svoju prognozu privrednog rasta za narednu godinu, koja iznosi 1,5 odsto.
U NBS-u su naglasili dobre fiskalne rezultate ostvarene u dosadašnjem toku godine. Prema Hinićevim rečima, konsolidovani fiskalni deficit (koji uključuje sve nivoe države) u prvom tromesečju je bio 2,4 odsto procenjenog BDP-a, „i uz dosledno sprovođenje fiskalne konsolidacije biće manji od 5,9 odsto ove godine, koliko je predviđeno Fiskalnom strategijom“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
