„Ne pada mi na pamet da fiksiram kurs franka“

Tabakovićeva je naglasila da će NBS tražiti konačno rešenje, „da se kasnije ne bismo opet vraćali na ovaj problem“, ali je dodala da će to rešenje morati da odgovara tržišnoj privredi, odnosno da centralna banka neće ni ograničavati kamate na kredite, ni fiksirati kurs franka, ni primoravati banke na konverziju kredita u evre po starim kursevima, niti će bilo čije gubitke pokrivati novcem iz državnog budžeta ili sredstvima NBS.

To ostavlja malo prostora za bilo kakvo delovanje centralne banke, na šta je Tabakovićeva i sama ukazala, upućujući građane da rešenje za svoje probleme ne traže ni na vratima Vlade Srbije ni Narodne banke, već na šalterima svojih banaka.

– U iznalaženju tržišnih rešenja za ovu situaciju mi ne dugujemo nikom ništa. Nijednoj grupi – naglasila je Tabakovićeva.

Ona je, međutim, najavila da sa bankama razgovara o nekoliko mogućih modela kojima bi se pomoglo građanima. Glavni među njima je konverzija kredita iz franaka u evre, „jer NBS ne može da utiče na kurs franka“, pri čemu je ostalo nedorečeno po kom kursu bi se ova konverzija izvela i uz kakve kamate.

Drugi pravac je „srazmerna podela rizika svih učesnika, valutnog za građane, a kamatnog za banke“. Kako je guvernerka NBS precizirala, ovo se odnosi na to da su neke banke pri odobravanju kredita visinu libora na franke fiksirale na onaj iznos koji je važio u tom trenutku i da pri obračunavanju kamate sve vreme primenjuju taj iznos. Pošto je libor odavno u padu i sada je čak negativan, to znači da te banke nezasluženo zarađuju obračunavajući građanima viši libor od onog koje same plaćaju. Libor je referentna kamatna stopa na franke koja ulazi u obračun kamate koju građani plaćaju na kredite u francima. Kada libor raste, treba da raste i kamata, ali kada libor pada, kao što je odavno slučaj, onda treba da pada i kamata.

Tabakovićeva je podvukla da nisu sve banke postupale na ovaj način, odnosno da ima i onih koje su bile fer i smanjivale kamate kako je padao libor, ali da će one koje su držale fiksni iznos sada morati da smanje kamatu. Smanjenjem kamata bi, prema preliminarnim podacima NBS, oko jedne četvrtine rasta iznosa rata uslovljenog jačanjem franka moglo da bude apsorbovano.

– Ali to ne znači da će svim građanima koji imaju kredite u francima biti smanjene rate, već je to podatak na nivou celog bankarskog sistema – podvukla je Tabakovićeva i precizirala da trenutno postoje velike razlike u visini kamata na stambene zajmove u francima, koje idu od 1,27 odsto do 6,12 procenata.

Guvernerka je dodala i da Narodnu banku zanimaju krediti osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), pri čemu ima i nekoliko hiljada onih koji nisu osigurani. NBS će, kako je rekla, zatražiti od NKOSK-a da se uključi u rešenje problema sa francima.

NKOSK je državna institucija koja garantuje bankama za kredite koje su uzeli građani. Prilikom uzimanja stambenog zajma građani su NKOSK-u plaćali određeni iznos za premiju osiguranja kredita. U slučaju da više ne mogu da plaćaju kredit, njegovu otplatu preuzima NKOSK do trenutka do kada banka ne proda stan i tako namiri ostatak duga. Zato su krediti osigurani kod NKOSK-a odobravani sa znatno nižim kamatama od onih koji nisu osigurani u ovoj instituciji.

Iako je iz svega juče rečenog očigledno da će se NBS uzdržati od bilo kakvih oštrih administrativnih mera, Tabakovićeva je ipak konstatovala da „rast problematičnih kredita nikom ne ide u prilog“ i upozorila banke da treba da „shvate ozbiljnost trenutka“.

– Ali, u iznalaženju rešenja mi ne želimo da podgrevamo ničija nerealna očekivanja, niti da otvaramo Pandorinu kutiju preuzimanja odgovornosti svih građana za jednu grupu građana. Model mora da bude prilagođen tržišnoj ekonomiji i da bude tako jednostavan da se razume brzo i da rešenje bude konačno. Bankama smo predočili da najozbiljnije razgovore moraju da povedu sa onim klijentima kojima preti najveća opasnost od toga da njihovi krediti pređu u kategoriju problematičnih – rekla je Tabakovićeva.

„Stojim uz Jelašića“

– Guverner NBS Radovan Jelašić je još 2008. upozoravao na rizik od zaduživanja u švajcarskim francima, i ja ovom prilikom moram da stanem iza njega. Ali, ljudi se najčešće ogluše o dobronamerna upozorenja, kada vide priliku da reše svoj stambeni problem – rekla je Tabakovićeva.

Ona je odbacila kritike da su pojedini ministri iz tadašnje vlade pozivali građane upravo da uzimaju kredite u francima, ocenivši da ne može jedan poziv ministra da bude jači od upornih upozorenja guvernera Narodne banke, i da „kada napunimo 18 godina, mi imamo poslovnu sposobnost i više nemamo prava da se pozivamo na to“ i da tražimo izgovore za svoje postupke.

Trebalo je da 2013. slušaju NBS

Tabakovićeva je podsetila na preporuku NBS iz 2013. kojom je građanima omogućeno da kredite u francima konvertuju u evre, upitavši zbog čega više dužnika nije iskoristilo ovu mogućnost koju im je otvorila centralna banka. Ona je izrazila nadu da će ovog puta biti drugačije.

Što stanovi u Belvilu ne koštaju 100 evra?

Upitana za predlog Miroslava Miškovića, vlasnika Delte, da NBS polovinu deviznih rezervi plasira u potrošnju po ugledu na Evropsku centralnu banku, Tabakovićeva je ocenila da je takva sugestija bez osnova.

„Kako bi bilo da ja kažem gospodinu Miškoviću da stanove u Belvilu proda po 100 evra za kvadrat? Tako bi mogao da stimuliše tražnju i prodaju stanova u Srbiji“, uzvratila je guvernerka.

Pet banaka većinu zajmova odobravalo u „švajcarcima“

U Srbiji trenutno radi 29 banaka, od kojih je njih 16 odobravalo kredite u „švajcarcima“, ali njih pet ima pretežno učešće kredita u toj valuti, rekla je Tabakovićeva. Ona je demantovala da banke nisu imale izvore u francima, rekavši da su banke za izvore koristile depozite u francima, zajmove od svojih matica u toj valuti i devizne svopove u francima, „što je regularan izvor, koji ne predstavlja virtuelnu obavezu i kojim banke ne ostvaruju zaradu na kursnim razlikama“.