Dan nakon uspešnog okončanja pregovora o drugoj reviziji aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, stručna javnost u Srbiji ostaje podeljena po pitanju podizanja plata u javnom sektoru i penzija. Iako se iz izjava šefa misije MMF-a Džejmsa Rufa i ministra finansija Dušana Vujovića može zaključiti da rasta primanja neće biti ove godine, neki eksperti ostaju uvereni da će veći čekovi ipak stići već u decembru jer je ispunjeno sve što je dogovoreno, dok drugi veruju da je MMF pokazao nepopustljivost i da stanje čak ne dozvoljava da se podižu sva primanja, a naročito ne one penzije koje nisu ni smanjivane.
Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić je među onima koji veruju da će plate i penzije ipak biti podignute ove godine, jer kako kaže, nema razloga da se to ne dogodi, pošto je Srbija ispunila sve uslove MMF-a, pa „čak i više od toga“.
– Odluku o rastu primanja donosi Vlada Srbije, a ne Fond. Ako se o tome bude razgovaralo u novembru, Vlada može tada i da donese odluku, što znači da bi veće plate i penzije mogle da budu isplaćene već u decembru. To bi možda bilo simbolično, samo jedan mesec u ovoj godini, ali mislim da će tako i biti, jer je i obećanje premijera bilo da će primanja biti povećana ove godine – kaže Nikolić.
On je, dakle, mišljenja da Srbija nema razloga da čeka da Bord direktora MMF-a odobri treću reviziju aranžmana, već da može da donese odluku i pre toga, a na osnovu dobrih fiskalnih rezultata.
Nikolić se ne slaže ni sa stavom pojedinih ekonomista da bi podizanje izdataka za plate i penzije samo nekoliko meseci posle uvođenja mera štednje ugrozilo reformski plan i poslalo pogrešne signale. Po njemu, bojazni nema jer postoje dovoljne fiskalne uštede koje otvaraju prostor za određeno povećanje primanja u javnom sektoru, pri čemu će, kako napominje, veće plate i penzije „predstavljati podsticaj za doprinos tražnje privrednom rastu“.
S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Danas da se u javnosti stvorilo očekivanje da će već od septembra biti podignute plate i penzije svima, pa i onima kojima nisu ni smanjivane, ali da je jasno da do toga neće doći.
– Imajući u vidu kako radi MMF, mislio sam da može doći do toga da oni odobre određeni rast, budući da su svesni težine preduzetih mera, pa bi njihovo popuštanje predstavljalo podsticaj Vladi za nastavak rada. Ali, očigledno da i pored promena nastalih posle krize 2008. godine, MMF i dalje ostaje konzervativna institucija koja ne odustaje olako od svojih zahteva. Oni sada zapravo čekaju da vide kako će se stvari odvijati do kraja godine, jer će efekti nekih mera biti iscrpljeni. To je stav „prvo poluvreme ste dobro igrali, hajde sad da vidimo drugo poluvreme“. Druga stvar koju čekaju je da vide šta će Vlada uraditi u budžetu za 2016. godinu. Iz toga će biti jasno koliki postoji prostor za eventualno povećanje primanja, koje bi bilo održivo na srednji rok – kaže Savić.
Prema njegovom mišljenju, simbolično povećanje o kojem se govori, a koje bi u slučaju vezivanja za inflaciju, „moglo da bude 1,5 do dva odsto“, neće ugroziti budžet niti reformski kurs. Ipak, kako napominje, to mnogima možda neće biti dovoljno, jer „će onima sa najmanjim primanjima par stotina dinara možda i značiti, ali će većina u javnom sektoru, kojoj su plate smanjene 10 odsto, reći lepo što ste mi vratili jedan odsto, ali sada sam u minusu još devet“.
Gledajući stanje budžeta i privrede, Savić izražava umereni optimizam, ali upozorava da je bez pokrića stav da se u ovakvoj situaciji mogu povećavati primanja čak i onima kojima nisu ni smanjivana.
– Ne zaboravite da Srbija samo za kamate godišnje izdvaja tri odsto BDP-a, a da se Grčka danas nalazi u bankrotu sa izdacima za kamate od četiri odsto njenog BDP-a – podseća Savić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
