Sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom predviđa da će u javnom sektoru ove godine bez posla ostati pet odsto zaposlenih, kako bi se uštedelo oko 86 miliona evra. Od toga, kako se precizno navodi, polovinu ušteda treba da donesu ciljani otkazi (ostalo su odlasci u penziju itd.). Ipak, premijer Srbije Aleksandar Vučić juče je, otvarajući 22. Kopaonik biznis forum, ocenio da će zbog boljih finansijskih rezultata države, otkazi umesto sa polovinom (2,5 procenta), u uštedama učestvovati sa znatno manje, odnosno sa oko 1,7 do 1,9 odsto. Budući da deo javnog sektora koji potpada pod ove mere broji 550.000 ljudi, to znači da će otkaze dobiti oko 10.000 radnika. Premijer je rekao da će biti potrebno manje otkaza nego što je dogovoreno sa MMF-om, „zato što smo imali veći prirodni odliv nego što je bilo predviđeno“.
Na pitanje zašto MMF nije pristao da to zvanično uvrsti u sporazum, premijer je odgovorio da „nisu hteli da uvrste ni deficit od 6,6 odsto“, a ispao je toliki.
Vučić je istakao da fiskalni deo programa Vladi nije problem, i da će reviziju aranžmana u maju bez problema proći, ali da mu je najveći problem kako će rešiti pitanje hemijske industrije: Azotare, MSK i Petrohemije, što mora da bude urađeno najkasnije do maja. On je više puta naglasio da je država u prva dva meseca ove godine ostvarila neočekivano dobre rezultate, među kojima su za 12 do 17 milijardi manji rashodi i za 17 odsto veći prihodi u odnosu na ranije godine, zatim 69,5 milijardi dinara naplaćenog PDV-a, „što pokazuje da potrošnja nije smanjena i da je nešto povećan broj zaposlenih i naplata“.
– Imamo za 10 milijardi više neporeskih prihoda nego prošle godine, a još nismo uzeli prihod od Elektromreže Srbije (šest milijardi dinara), što ćemo uraditi u martu. Dunav osiguranje je uništeno, a dali smo 40 miliona evra za njih. Ali, sledeće godine očekujemo novac i od Dunava i od EPS-a – dodao je Vučić.
On je ponovio da je „prvi put u istoriji“ ostvaren suficit u januaru i februaru i to od 1,8 milijardi, a uzrok je bolja naplata, veća zaposlenost, a ekonomska situacija nije toliko teška kao što smo predviđali, smatra premijer.
Vučić je napomenuo i da borba protiv šverca duvana daje rezultate, pa su tako povećani prihodi od akciza, uprkos tome što je jedna od vodećih duvanskih firmi (Monus) u ozbiljnim problemima.
Premijer je naglasio i da je Srbiji potreban privredni rast, ali da na njemu može da se radi tek kada se budu stabilizovane javne finansije, pošto je za širenje ekonomije potrebna potrošnja. U tom kontekstu, on je napomenuo i da je nezadovoljan iznosom državnih kapitalnih investicija, za koje je rekao da moraju da budu veće, ali je dodao da je tu problem i nedostatak projekata, „jer kada bismo sada i imali novac, ne bismo znali šta da radimo s njim“.
Zato će, kako je dodao, insistirati na ubrzavanju procedura za onih nekoliko velikih projekata koji postoje, pri čemu je apostrofirao „Beograd na vodi“, koji bi trebalo da počne da se gradi „u junu ili julu“.
Akciza na struju
Odluka o poskupljenju struje još nije doneta, već će se sa MMF-om o tome razgovarati, rekao je premijer i naveo da nema nameru da ruši sporazum sa Fondom, koji predviđa uvođenje akcize na struju i poskupljenje kilovata u aprilu. „Ne mislim da taj dogovor ne obavezuje, ali finansijski rezultati su bolji od očekivanih pa će se zato o ceni struje razgovarati sa MMF-om. Odluku o uvođenju akcize Vlada će doneti nakon rešavanja pitanja Železare, to jest posle 10. marta“, rekao je Vučić i naglasio da PDV neće biti podignut jer država ostvaruje dobre rezultate i ovako.
Lajbnic i Dekart
Skup na Kopaoniku uglavnom posluži i da političari pokažu svoje klasično obrazovanje. Prethodnih godina u tome je prednjačila guvernerka Jorgovanka Tabaković, citirajući rumunskog filozofa Emila Siorana, pisca Štefana Cvajga i Cicerona, ali joj je ovog puta primat preuzeo sam premijer. Vučić se tako posle Maksa Vebera, Martina Lutera i Tomasa Mana, koje je mnogo puta do sada pominjao, ovog puta odlučio za još ozbiljnije mislioce: Dekarta i Lajbnica.
Kod Lajbnica se osvrnuo na princip dovoljnog razloga, dok je kod Dekarta iskoristio doskočicu da je „racio najbolje raspoređen kod ljudi, jer svako misli da ga ima dovoljno i sa drugim se ne bi menjao“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
