O penzijama odlučuje poslodavac

Polna diskriminacija ili bilo kakav drugi vid nejednakog tretmana, svakako, nije namera ovog zakona, odgovor je iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave na najavu da će zaštitnik građana u saradnji sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti od Ustavnog suda zatražiti da oceni ustavnost pojedinih odredbi ovog zakona.

Iz ministarstva dodaju da ovaj zakon, koji stupa na snagu 12. oktobra i važi do kraja 2018. godine, definiše maksimalan broj zaposlenih u državnim organima koji su korisnici budžeta u periodu fiskalne konsolidacije.

– Zakon je proistekao iz namere da se država optimizuje i ne bavi se otpuštanjem zaposlenih, već aktivnostima koje je potrebno preduzeti kako bi se napravila efikasnija i bolja uprava. Njihova posledica je i racionalizacija koja treba da bude promišljena, planirana i socijalno odgovorna i koja neće dovesti do narušavanja kvaliteta rada. Sprovođenjem zakona lociraće se predimenzionirane funkcije i racionalizovati broj poslova – navode u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Osvrćući će sa na član 20 Zakona o maksimumu, u kom će Ustavni sud tražiti elemente diskriminacije, iz ministarstva ističu da on dozvoljava rukovodiocu organa da produži ugovor sa zaposlenim ukoliko proceni da je to neophodno zarad funkcionisanja tog organa.

– U svim ovim slučajevima opravdano je ponuditi zaposlenima nastavak radnog odnosa u skladu sa potrebama tog radnog mesta. Na koji način će se ostvariti ušteda, poštujući postojeća zakonska rešenja i Zakona o maksimumu, odgovornost je na rukovodiocu. Stav Ministarstva je, vodeći računa o socijalnom aspektu, da je razumnije da se ponudi penzija zaposlenom koji ispunjava uslove za penziju nego ostaviti drugog, istih kvalifikacija i stručnog znanja, i bez posla i bez penzije – navode u Ministarstvu napominjući da uslove za penziju ne propisuje Zakon o maksimumu, već Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju.

Iz Ministarstva državne uprave naglašavaju da su više puta uputili preporuku državnim organima da ne penzionišu zaposlene protiv njihove volje ukoliko se to radno mesto ne ukida.

Podsetimo, kancelarija zaštitnika građana, zajedno sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, priprema predlog Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Kako je za Danas rekao zaštitnik građana Saša Janković, nezavisne kontrolne institucije su se odlučile na taj potez jer smatraju da su pojedini članovi tog zakona u suprotnosti sa ustavnim načelom zabrane diskriminacije. Dodatno, iz kancelarije poverenice za zaštitu ravnopravnosti su nam rekli da su dobili oko 15 zvaničnih pritužbi ljudi koji smatraju da taj zakon diskriminiše žene.

Kao posledica Zakona o maksimumu, žene koje su zaposlene u državnim organima, a imaju 60 godina i šest meseci života, pre nekoliko Nedelja su počele da dobijaju rešenja u kojima ih njihovi šefovi obaveštavaju da im po sili zakona prestaje radni odnos i da moraju da idu u penziju.

AF – Zakoni u sukobu

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju propisuje da osiguranik stiče pravo na starosnu penziju kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža. Izuzetno, ovaj zakon predviđa da pravo na starosnu penziju stiče žena kada navrši 60 godina i šest meseci života, a ima najmanje 15 godina radnog staža. Drugim rečima, žena može, ali i ne mora u penziju sa predviđenih 60 godina i šest meseci. Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru se poziva na Zakon o PIO kada kaže da „zaposlenom u javnom sektoru za vreme primene ovog zakona prestaje radni odnos kada navrši godine života i staž osiguranja koji su propisani zakonom za odlazak u starosnu penziju“. Ipak, ovaj zakon opciju za raniji odlazak u penziju uzima za normu, pa tvrdi da zaposleni može da radi do 65 godina tek ukoliko se dogovori sa poslodavcem.