Oštećeni investitori traže pomoć države

O mogućnosti da se problem isparenja u tim stanovima reši „čišćenjem“ zidova, daleko jeftinijim a efikasnim načinom, nije bilo ni govora, iako su stručne institucije sačinile planove rekonstrukcije i sada čekaju da oni budu primenjeni.

Problem u tom delu naselja je rešen, ali afera „smrdljivih zgrada“ ostaje nedorečena, jer nije jasno kako je neispravni oplatol dospeo na tržište, ko je zakazao u lancu kontrole i hoće li se isti materijal opet naći na zidovima neke zgrade. To se već dogodilo u novoizgrađenim objektima na nekoliko lokacija u Beogradu i u unutrašnjosti, zbog čega su se u problemu našli mnogi manji investitori, koji, kako kažu, nemaju sredstava da grade nove zgrade ili vrate sav novac kupcima.

– Želim da u ime odgovornih investitora i izvođača radova zatražim pomoć u smanjenju troškova sanacije objekata ugroženih sumnjivim oplatolom, jer u nastanku ovog problema ima i propusta same države i njenih organa. Ali hoću da ukažem i na potrebu hitne promene propisa i donošenja novih pravilnika koji će regulisati ovu problematiku – kaže za Danas Emir Omanović, jedan od investitora u čijoj zgradi je korišćen sumnjivi oplatol.

On postavlja pitanja zašto to problematično ulje nije odmah uništeno u celosti nego se pojavilo na drugim gradilištima posle šest meseci i ko je zatajio u lancu odgovornosti, pa je „zarad nečije male materijalne koristi napravljena milionska katastrofa“.

– Propisi se tek sada donose i menjaju. Hemijski sastav tih ulja niko ne kontroliše. Proizvođači sami sebi izdaju ''sigurnosne listove'', jer nema propisa niti postoji agencija za hemikalije, pa jedino možemo da računamo na poverenje u proizvođača. Uz to, granične vrednosti za većinu štetnih materija i gasova u stanovima nisu propisane – dodaje Omanović i naglašava da je u svim zgradama koje imaju taj problem korišćeno sporno ulje firme Ekosekund, a da se ni danas ne zna „ko je u njihovo originalno pakovanje, u metalnu burad od 200 litara, zapakovao taj smrdljivi štetni otpad od ulja i pustio ga u promet“.

Investitori su, kako Omanović tvrdi, iznenađeni odlukom Direkcije da izabere rušenje zgrada koje je „najskuplje rešenje“, a odustane od sanacije, iako je Institut u Vinči još u septembru prošle godine izradio studiju, plan radova i uradio predračun neophodnih troškova. Direkcija sada „vrlo komotno licitira o cenama i troškovima koji ne odgovaraju realnosti, jer se radi o rušenju objekta sa ekološki specifičnim problemom“. Dodatno, time je drugim investitorima stvoren problem, jer je kod kupaca stanova već dovoljno poljuljano poverenje.

– Rušenje ''smrdljivih'' zgrada u Ulici Mileve Ajnštajn nije rezultat stručnih analiza i mišljenja zvaničnih naučnih institucija, već rezultat dogovora Direkcije i stanara. A prve analize cene sanacije objekata, koje je Direkcija uradila za svoje potrebe, bile su gotovo iste kao i trošak koji sada postoji za plaćanja smeštaja stanarima za 12 meseci, da ne pominjemo da je proces sanacije do sada mogao već biti gotov a troškovi raseljavanja mnogo manji, kao što su to uradili drugi investitori koji su u istom problemu. Nikada ni u jednom razgovoru sa našim naučnicima i stručnjacima nismo čuli da je problem nerešiv. Naprotiv, rešili smo ga – tvrdi Omanović i objašnjava da je zgrada u čijoj je izgradnji učestvovao uspešno sanirana, u saradnji sa Građevinskim fakultetom iz Novog Sada, te da su očišćeni svi uzroci štetnih isparenja.

Stručnjaci

– Direkcija i drugi oštećeni investitori ranije su, kako bi ovaj do sada nezabeležen problem rešili, angažovali mnoge naučne i stručne institucije i pojedinačno uključili mnoge vrhunske eksperte, organizovani su sastanci, debate, laboratorijska istraživanja u saradnji sa Građevinskim fakultetom i Inženjerskom komorom – kaže Emir Omanović i dodaje da se tako i došlo do rešenja koje ne podrazumeva rušenje zgrada.

Agencija

Poslove Agencije za hemikalije, ukinute 2012, preuzelo je resorno Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine dok je na njegovom čelu bila Zorana Mihajlović. Nakon formiranja nove Vlade, životna sredina seli se u Ministarstvo poljoprivrede koje je sada nadležno za tu oblast. Inače, Agencija je bila jedino regulatorno telo koje je propisivalo koje hemijske i biocidne supstance i proizvodi smeju ili ne da se koriste. Pre osnivanja Agencije u Srbiji je svega 19 hemikalija bilo na spisku zabrana i ograničenja, a tokom njenog dvoipogodišnjeg rada lista je proširena na više od 1.000 opasnih hemikalija. Evropska komisija je negativno reagovala na ukidanje tela u čiji rad je EU uložila 3,2 miliona evra.

Sanacija

U sanaciju „smrdljivih zgrada“ uključene su visokostručne i naučne institucije, a rešenje su pronašli stručnjaci Laboratorije za fizičku hemiju instituta Vinča. Proces traje nekoliko meseci, a podrazumeva hemijski tretman, grejanje UV lampama i tretiranje zidova različitim hemijskim i biološkim apsorberima. Reč je o sanaciji koja potpuno uklanja uzrok isparenja i ne ostavlja nikakve štetne posledice po zdravlje i život ljudi.