Do kraja ovog meseca u Srbiji trebalo je da budu uvedeni platni razredi, ako Vlada namerava da poštuje dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom. Međutim, iako su razni javni službenici, od resornog ministra državne uprave Kori Udovičk, pa do ministra prosvete Srđana Verbića, više puta najavljivali da će predlog zakona o platnim razredima biti predstavljen javnosti početkom maja, za sada nema nikakvih naznaka da će taj rok biti ostvaren, jer se svi detalji budućeg sistema za određivanje zarada u javnom sektoru i dalje drže daleko od uvida javnosti. Čak ni sindikati prosvete i zdravstva, dve najbrojnije grupe koje će biti pogođene novim propisima, nemaju nikakve informacije o tome kako je država zamislila da im ubuduće obračunava plate.
Jedine naznake dala je Udovički izjavom da će umesto platnih razreda biti uvedeno 60 platnih grupa, te da će plate radnika moći da „šetaju” između ovih grupa. Cilj šetnje je da se izbegne da svima plate budu jednake, bez obzira na kvalitet ili težinu njihovog rada. Tako će medicinska sestra koja radi u operacionoj sali, ili sa najtežim bolesnicima ubuduće primati veću platu od one koja radi u domu zdravlja. Međutim, razlike u platama radnika na istim pozicijama neće moći da budu onako drastične kao što je to danas slučaj, kad sekretarica u nekoj od državnih agencija često ima platu veću od profesorske ili lekarske. Prema Udovički, ideja je i da zarada ne zavisi „od geografije”, odnosno da istu platu ima i vozaču Beogradu, kao i vozaču Vladičinom Hanu. Ipak, kada se zna da su troškovi života u glavnom gradu znatno viši nego u malim opštinama u unutrašnjosti, pitanje je koliko će ovakav sistem biti pravedan.
Platni razredi je po originalnom planu trebalo da budu uvedeni još krajem prošle godine, ali je ovaj projekat kasnio, između ostalo i zbog toga što država nije znala koliko uopšteima zaposlenih. Sada je prebrojavanje konačno završeno i brojka je stala na nešto iznad 500.000.
Platni razrediće važiti za javnu upravu, ali ne i za javna preduzeća. Prvobitno je bilo predviđeno da od platnih razreda budu izuzete i agencije, ali će ipak (kako se bar čini) one biti obuhvaćene. Kada nova pravila budu usvojena, ona će prema očekivanjima zavesti red u javnom sektoru po pitanju određivanja zarada, ali ne treba očekivati rast plata, pošto bi masa zarada trebalo da ostane ista. Više plate bi mogli da dobiju oni koji su do sada zarađivali manje od svojih kolega na istim radnim mestima u drugim institucijama, a izvesnom povećanju zarada nadaju se i prosvetari.
Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije kaže za Radnik da je njegova organizacija još 2006. pripremila predlog platnih razreda, ali da je država od njih odustala, jer niko nije imao novca za to.
– Ni ovog puta vlast neće uraditi ono što je potrebno da bi se platni razredi uveli na onaj način kako je to urađeno u drugim zemljama. Za to bi bilo potrebno ili da se iz budžeta izdvoji dodatni novac, kako bi se plate prosvetnih radnika izjednačile sa platama u ostalim sektorima, ili da se smanje zarade onima koji imaju najviše plate u državi, pa da se taj novac da onima koji imaju najniže. A niti država ima novca u budžetu niti vlast želi da smanjuje najveće plate, kaže Brajković. Prema njegovim rečima, prosvetni radnici imaju najniža primanja u državi, zbog čega bi platnim razredima trebalo da im plate budu povećane za 30 odsto.
– Umesto toga, povećanje će verovatno biti samo dva, tri ili pet odsto. Daj Bože da bude 10 odsto, to bi bilo odlično, kaže Brajković. Napominjući da u obrazovanju više od 80 odsto zaposlenih ima visoku stručnu spremu, naš sagovornik kaže da u svim okolnim zemljama nastavnici imaju plate iznad državnog proseka. Najmanje plate profesora su, kako kaže, u Srbiji, čak manje nego u Albaniji i Makedoniji.
Zoran Savić, predsednik granskog Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, u okviru sindikata Nezavisnost, kaže da očekuje poziv resornog ministarstva oko uvođenja platnih razreda, te da nema nikakvih dodatnih informacija, „jer je sve na čemu smo radili palo u vodu izjavom Kori Udovički da neće biti 12 platnih razreda, nego 60 platnih grupa”.
– Da bi mogle da se ostvare prave uštede neophodno bi bilo da platnim razredima budu obuhvaćena i javna preduzeća, koja prave najveće gubitke, a imaju najveće plate. Ovako, ovo je uzaludan posao. Plate neće biti povećane, jer masa zarada ostaje ista. To znači da će zarade jednima biti smanjene da bi drugima bile povećane, po sistemu „zavadi pa vladaj”, kaže Savić.
Mahmut Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije, smatra da je bitno da se sprovede kategorizacija zaposlenih u javnom sektoru, za šta je ključno usvajanje platnih razreda, ali da je istovremeno „Kori Udovički davno probila sve rokove” za to.
– Ona je do kraja prošle godine trebalo da donese taj zakon, a sada vidimo da je u njega uključila i Međunarodni monetarni fond, što je dobar znak da to neće tako lako funkcionisati, kaže Bušatlija.
Sve kao u Sloveniji, samo plate manje
Zakon o platama, u koji će biti uneti i platni razredi, trebalo bi da bude usvojen do juna, a puna primena novih propisa predviđena je za januar 2016. Na taj način će biti zamenjen dosadašnji sistem određivanja plata sa 13 platnih grupa i osam razreda u svakoj od njih, koji važi samo za državne službenike (od mlađeg referenta do takozvane prve grupe položaja –najviši činovnici u državi). Trenutno je najniži koeficijent 1,4, a najviši -9.0. Novi srpski sistem će po svemu sudeći nalikovati slovenačkom, u kojem postoji 65 platnih razreda. Svaki razred nosi tačno određenu platu (od 438,18 evra u 1. do 5.156 evra u 65. razredu), a svako zanimanje smešteno je u nekoliko razreda. Tako, plata profesora sa VII stepenom stručne spreme kreće od 30. razreda (1.360 evra) i ide do 43. razreda (2.244 evra). Kad bi se u Srbiji primenio isti princip, osnovna profesorska zarada ne bi smela da bude niža od 58.600 dinara (rast od 36 odsto u odnosu na prosečnu republičku platu u martu od 43.121 dinar).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
