Plitko finansijsko tržište meta za prevarante

– Mali akcionari najčešće su zaposleni ili bivši radnici firme koja je privatizovana. Ali, ovde nije reč o njima, već o nekoliko grupa „profesionalnih malih akcionara“ koje su poslednjih godina prisutne na finansijskom tržištu. To su investitori koji prikupljaju informacije privatnim i insajderskim kanalima, zatim targetiraju firmu za koju imaju saznanja da se nešto krupnije sprema, ili promena vlasništva, ponuda za preuzimanje ili veća investicija. Tada na berzi kupe deo, ne više od pet do deset odsto akcija, i onda krenu da to ulaganje kapitalizuju – kaže za Danas Zoran Ćirović, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

On objašnjava da se deo aktivnosti koje potom preuzimaju, ukoliko ih ne gledamo kroz prizmu morala i etike, odvija u okviru zakona, jer je većina grupa povezana sa advokatima. Novi akcionari zahtevaju svakodnevni uvid u knjige, traže mesto u nadzornim odborima, revizije finansijskih izveštaja, podnose razne krivične i prekršajne prijave, obraćaju se medijima i prikazuju kao žrtve firme u kojoj se njihova prava ne poštuju. Iznurivanje većinskog vlasnika u više desetina slučajeva okončao se tako što bi on odlučio da isplati manjinske akcionare, i tako zaštiti biznis od negativne medijske kampanje, sudskih poziva i inspekcijskih nadzora.

Ali, neke od grupa i tu granicu prelaze, kaže predsednik Komisije za HoV. Upravo se to dogodilo u slučaju Valjaonice iz Sevojna, a kada je Komisiji dostavljen mejl u kome se većinski vlasnik uslovljava da kroz vansudsko poravnanje isplati desetostruko veći iznos nego što paket tih akcionara vredi na berzi, otvorena je istraga koja je nakon šestomesečnog nadzora rezultirala podnošenjem krivične prijave protiv bračnog para Bojčić zbog, kako je navedeno, ucene u pokušaju.

– To nije jedina krivična prijava koju je Komisija za HoV podnela, ali je prva koja je iz nadležnosti klasičnog kriminala. Inače, 2011. izmenjen je zakon i uvedena su tri nova krivična dela na osnovu kojih Komisija po službenoj dužnosti mora da reaguje. Reč je zloupotrebi insajderskih informacija, zatim o neovlašćenom pružanju investicionih usluga i o zabrani manipulacija na tržištu. Mi smo po tom osnovu do sada podneli više krivičnih prijava protiv raznih firmi i lica – ističe Ćirović.

U javnosti je možda najpoznatiji slučaj Srbijatrejdinga, koji se kroz elektronske i štampane medije reklamirao i pružao investicione usluge. To su bili tekstovi u kojima se građanima savetuje da kupe akcije određene strane firme a po pravilu nelistirane na tamošnjim berzama, što znači da se ne može proveriti status tih hartija. Prema rečima našeg sagovornika, to je bio uigran lanac prevaranata kroz koji je veliki broj ljudi izgubio i do 90 odsto svog uloga.

– Kod nas se pojavljuju razne firme registrovane kao marketinške ili neke druge agencije, „plivaju“ između regulatornih propisa i koriste to što je naše tržište hartija „plitko“, sa nedovoljnom ponudom, tako da kroz agresivnu reklamu vrlo brzo dolaze do žrtava. Na to smo upozoravali i na našem sajtu, ali smo u nekoliko takvih slučajeva, po izjavama oštećenih građana, podneli krivične prijave – kaže on, ali priznaje i da još nijedna nije dobila epilog kroz pravosudni sistem, „jer je reč o mladoj praksi“.

Što ruski, što malteški

– Komisija je otvorila nadzor po više prijava većinskih vlasnika koji su se žalili da manjinski akcionari vrše pritisak i traže isplatu po cenama koje su znatno više od tržišnih. Jedan od primera je i već u javnosti poznata ZAAB grupa, koja se predstavlja kao ruska, ali je zapravo reč o fondu koji čine fizička lica od kojih nisu ni svi Rusi, ima više njih i sa Malte. Oni se povezuju sa pritiscima na Vodu Vrnjci, što je vrlo kompleksan slučaj gde i Komisija ima sumnje koje se proveravaju – kaže Zoran Ćirović.

Obuka

Tronedeljnu obuku koju organizuje američka državna komisija za hartije i polovinom potrebne sume finansira USAID, prošlo je pet inspektora i nekoliko članova Komisije za hartije od vrednosti, a u pripremi je projekat saradnje sa Ministarstvom pravde kojim bi bila obuhvaćena i edukacija tužilaca. Prvi rezultati tih seminara stigli su u vidu priznanja domaćoj KHoV za doprinos u otkrivanju međunarodnog lanca nelegalnog trgovanja akcijama stranih kompanija u koji je bila uvučena i jedna grupa Novosađana.